Gljivari u Republici Srpskoj ove jeseni ostali su praznih korpi jer je, kako kažu, u proleće bilo previše vlage, a onda je usledio veoma sušan period, zbog čega gljiva nema ni za lek.
Da je ova sezona dosta lošija od prošle potvrdio je za „Glas Srpske“ instruktor gljivarstva Boro Marić iz Centra za posetioce Pecka kod Mrkonjić Grada.
– Ova sezona je dosta škrta, jer je u proleće bilo previše vlage i bilo je dosta sveže, a onda je došao veoma sušan period bez kiše. Gljive tek sada konačno kreću, ali samo u vlažnijim staništima. Još nije jek sezone, ali prošla godina je bila dosta bolja – rekao je Marić i dodao da su lani gljive brali već na početku septembra.
Napomenuo je da su proteklog vikenda organizovali i školu gljivarstva, za koju je vladalo veliko interesovanje, te su tada pronašli oko 50 vrsta gljiva na različitim staništima.
– Sada su posebno izdašne sunčanice, a stidljivo ponegde ima vrganja i lisičarki – kazao je Marić.
Vlasnik zvorničkog preduzeća za otkup lekovitog bilja i šumskih plodova „Smrčak“ Mladen Mijatović ističe da je stanje u gljivarstvu izuzetno loše.
– Ova godina je 50 puta lošija nego prošla. Nešto malo gljiva se pojavilo u zapadnom delu zemlje, a u našem delu nema ih uopšte. Prava katastrofa – kazao je Mijatović.
Kada je reč o cenama, Mijatović kaže da je situacija ista kao i sa malinama, cene padaju iako proizvoda nema.
Da ova godina nije na zavidnom nivou saglasan je i Banjalučanin Mijodrag Vuković, koji sakuplja tartufe.
– Čak i posle onih velikih kiša nije bilo nekog zavidnog gljivarenja, daleko je ispod očekivanja. Ova godina je dosta lošija nego prošla – rekao je Vuković.
Kada je reč o tartufima, kaže da je sezona solidna, ali ipak lošija nego lani.
– Cena tartufa je ostala na prošlogodišnjem nivou pa kilogram u proseku košta oko 800 KM, ali cena zavisi i od vrste – kazao je Vuković.
Ovu vrstu gljiva, kako kaže, najviše traže otkupljivači koji ih izvoze, a što se tiče samih restorana, nema preterane potražnje.
– Generalno sve vrste gljiva se veoma malo koriste u našim kuhinjama, svi se radije okreću gljivama uzgojenim u veštačkim uslovima, a to su najčešće šampinjoni – rekao je Vuković.
Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH, tokom devet meseci ove godine uvezeno je oko 61.000 kilograma gljiva u vrednosti većoj od 280.000 KM. U istom periodu izvezeno je više od 252.000 kilograma u vrednosti od oko 3,3 miliona KM.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Envato
