Pšenica na severu Banata još uvek je u lošem stanju zbog neujednačenog nicanja usled vrlo sušnog perioda tokom setve i kasnijeg razvitka.
Nove snežne padavine trebalo bi da doprinesu bržem razvitku i donekle poprave situaciju u ataru.
Situacija nije baš zadovoljavajuća jer je i nicanje na parcelama neujdnačeno, pa je mišljenje poljoprivrednika da bi trebalo sačekati još neko vreme bez bilo kakvih mera.
– Treba ostaviti pšenicu da miruje. Do polovine februara ne bi trebalo ništa da se radi na polju. Ne znamo još uvek šta će nići. Ovo što je niklo je dobro, ali je na malim površinama – rekao je Milivoj Šibul, poljoprivrednik iz Kikinde.
Poljoprivreda je proizvodnja pod otvorenim nebom i ovo nije prvi put da je situacija sa pšenicom loša. Na ratarima je da sada urade sve što treba kako bi se ispoštovale sve agrotehničke mere, ali je još uvek potrebno vreme da prođe pre bilo kakvih poslova.
– Moramo pripremiti ono što možemo, da racionalno koristimo vreme, kao i druge mogućnosti koje su u našem fizičkom obimu posla, a ovo ostalo čekamo pa ćemo videti i vreme će pokazati. Mislim da ćemo početkom marta znati na čemu smo – naglasio je Ilija Kekić, poljoprivrednik iz Kikinde.
U međuvremenu je došlo do novih snežnih padavina, tako da poljoprivrednici u tome vide šansu za oporavak pšenice.
– Ovaj sneg će mnogo pomoći jer će pšenici biti toplije i lakše će da krene iako je u završnoj fazi nicanja i klijanja – rekao je Nikola Bulajić, poljoprivrednik iz Aleksandrova.
Dobra vest je da situacija još uvek nije nepopravljva već treba sačekati proleće, koje može da izvuče dobar rod kod pšenice, što se uostalom dešavalo nekoliko godina unazad. Uz pravovremene i pravilne agrotehničke mere može da se očekuje solidan rod.
– Stanje se poboljšava i mi uverevamo poljoprivrednike da će u zavisnosti od proleća zavisiti i prinos i ne mora da znači da je svako kašnjenje nicanja problem, jer pšenica može da nadohnadi kasnije nicanje – objasnio je Laslo Silađi, diplomirani inežnjer poljoprivrede.
Pod pšenicom je jesenas na području Kikinde zasejano oko 15.000 hektara, što je u okvirima proseka za ovo područje. Međutim, niska otkupna cena uticala je na to da sve manji broj poljoprivrednika seje ovu kulturu i opredeljuje se za doboko oranje.
Izvor: RTV
