Lovor višnja (Prunus laurocerasus) je zimzeleni grm ili manje stablo iz porodice Rosaceae koje raste prilično brzo, dobro podnosi orezivanje, pa je zbog toga pogodno za formiranje živih ograda.
Zbog svoje otpornosti i malih zahteva dosta se koristi za ozeljenjavanje javnih zelenih površina. Tako da je sasvim sigurno da ste ovu biljko do sad već viđali.
Ukoliko se nalazi na poziciji koja je dobro osunčana raste brže i gušće nego kad se posadi na senovitom mestu. Voli zemljišta bogata vlagom, ali ne predugo.
Prunus laurocerasus ima karakteristične listove tamno zelene boje. Ti listovi su malo deblji i imaju sjajniju gornju površinu. Dužina listova je obično oko 12 cm. Ako se pusti da slobodno raste, stablo može da dostigne visinu i preko 5 m.
Lovor višnja cveta u proleće – ima bele cvetove koji se nalaze u grozdovima specifičnog izgleda. Plod liči na malu trešnju, postaje crne boje u jesen i nije jestiv (pa se od te nejestivosti stvorila priča da je u pitanju otrovna biljka).
Biljka može da se razmnožava semenom i reznicama. Ukoliko se radi razmnožavanje semenkama, potrebno ih je prikupiti u jesen kad u potpunosti sazru. Međutim, veoma se dobro razmnožava i kad se to radi reznicama, tako da je to češća metoda. Periodi kad se razmnožava reznicama su proleće i jesen.
Dužina prolećnih reznica je obično oko 15 cm i to su delovi koji su pri vrhu grana. Rez se na grani pravi oštrim i dezifikovanim nožem, jer tako manje dolazi do oštećenja. Ukoliko će proći malo više vremena dok se ne pobodu, reznice nije loše čuvati u najlonskoj kesi kako ne bi gubile previše na svežini. Raznice lovor višnje koje se prave u proleće pobadaju se u pesak, koji se potom drži u hladovini. Trebalo bi uvek voditi računa o vlažnosti i posle nekoliko dana trebalo bi da dođe do ukorenjivanja.
Jesenje reznice se prave malo drugačije, jer se grančice od te godine zakidaju sa stabla. Na tako otkinutim granama se pri dnu obično nalazi manji deo osnovnog stabla i to se naziva „peta”. Korenje će reznica pustiti baš iz tog dela.
Reznice se veoma dobro primaju ako se ispoštuju osnovni uslovi, a ako želite da ceo postupak ubrzate i povećate broj uspešnih ožiljavanja možete koristiti hormon za ožiljavanje.
Lovor višnja dobro napreduje kad je na mestima koja su dobro osunčana i tu postiže gustu formu. Kad se biljka razvija u polusenci ili na potpuno senovitom mestu, grane su duže i sa manje listova.
Biljke je potrebno povremeno zalivati tokom leta, a kako bi zadržale dovoljno vlage, zemljište oko stabla može se prekriti malčem. Ukoliko se pusti da slobodno raste, potrebno je povremeno odseći grane koje su se osušile.
Najbolje je da se biljka posadi u jesen.
Što se tiče kiselosti zemljišta, ono bi trebalo da bude između 6,5 do 7,5.
Ukoliko se koristi za živu ogradu, reznice lovor višnje trebalo bi pobosti na razmak od 30cm. Kad počne da se formira grm trebalo bi pristupiti orezivanju na način da se što više forsira grananje. Veoma pažljivo bi trebalo orezati najniže grane, jer je tu veoma bitno da se što gušće vrši razgranjavanje.
Na lovor višnji se povremeno mogu razviti neke gljivične infekcije koje usporavaju rast stabla. Od štetnih insekata probleme mogu napraviti određene vrste moljaca i štitaste vaši, kao i lisni mineri ukoliko se prenamnože mogu naneti oštećenja na listovima u toj meri da uspore razvoj biljke.
Foto: Pixabay