Mađarska poljoprivreda suočava se sa sve ozbiljnijim posledicama suše, dok je manje od tri odsto obradivog zemljišta pod navodnjavanjem, ukazuje nova studija „Nova zora za mađarsku poljoprivredu“, koju je za Fondaciju slobodnog tržišta izradio analitičar Centra za izbor potrošača Bil Virc.
Pored učestalijih i intenzivnijih suša, mađarski poljoprivredni sektor opterećuju visoki troškovi proizvodnje, nedostatak radne snage, ograničeni kapaciteti prehrambene industrije i problemi sa izvoznom logistikom. Ozbiljnost klimatskog rizika pokazala se naročito tokom rekordne suše 2022. godine, kada su prinosi brojnih useva značajno smanjeni. Mađarski statistički zavod potvrdio je da je zbog izrazito sušnog vremena te godine zabeležen pad žetve svih glavnih biljnih kultura.
Autor studije smatra da bi jedan od prioriteta trebalo da bude reforma sistema korišćenja vode i uklanjanje prepreka za ulaganja u navodnjavanje, uz brže uvođenje sorti otpornijih na sušu. Posebna pažnja posvećena je i novim genomskim tehnikama, koje bi mogle da omoguće razvoj useva otpornijih na visoke temperature i nedostatak vode.
Studija istovremeno preporučuje da Mađarska odustane od dodatnog ograničavanja uvoza žitarica i umesto toga pomogne proizvođačima, posebno na Velikoj mađarskoj niziji, da se prilagode novim tržišnim i klimatskim uslovima. Kao moguće pravce prilagođavanja navode se veće oslanjanje na stočarstvo i hortikulturnu proizvodnju.
Među predloženim merama je i lakše zapošljavanje sezonskih radnika iz zemalja van Evropske unije, dok se u prehrambenoj industriji preporučuje smanjenje administrativnih i licencnih prepreka. Za jačanje izvozne konkurentnosti predlaže se i unapređenje transportnih veza sa Hrvatskom i Slovenijom, kao i veća konkurencija u železničkom teretnom saobraćaju.
Poseban deo studije odnosi se na poljoprivredne subvencije, čija bi raspodela, prema autoru, trebalo da bude nezavisna od političkog uticaja. Cilj bi trebalo da bude stvaranje sistema u kojem se investicione odluke donose na osnovu poslovne uspešnosti i tržišnih mogućnosti.
Poruka studije je da mađarskoj poljoprivredi, suočenoj sa sve snažnijim klimatskim pritiscima, nije dovoljna zaštita postojećih struktura, već su potrebne promene koje bi proizvodnju učinile otpornijom na sušu, inovativnijom i konkurentnijom.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Tanjug/Zsolt Czegledi/MTI via AP, Tanjug/Zoltan Kocsis/MTI via AP