Đubrenje vinograda je vrlo značajna, a istovremeno redovna agrotehnička mera i trebalo bi da omogući neprekidnu, visoku, kvalitetnu i rentabilnu proizvodnju grožđa.

Utiče na vegetativnu snagu čokota (bujnost), ali i na prinos i kvalitet grožđa. Analiza zemljišta u vinogradu, u svrhu određivanja norme đubriva, poželjno je da se radi u ciklusima od tri do pet godina. Uzorci se uzimaju sa dubine 0−30 cm i 30−60 cm. Tako ćemo znati koji elementi se nalaze u manjku ili višku, i na taj način planirati vrstu i količinu đubriva koju treba uneti.

Azot ulazi u sastav mnogih organskih jedinjenja: hlorofila, proteina, aminokiselina, enzima, koenzima, nukleinskih kiselina. Povoljno utiče na: lisnu površinu, fotosintetičku i fiziološku aktivnost, rast i razvoj. Preko korena, vinova loza usvaja NO3- i NH4+ oblik azota, dok preko lista može usvajati i neka organska jedinjenja azota. Usvajanju NH4+ pogoduje neutralna sredina, a usvajanje NO3- je najintenzivnije pri nižim vrednostima pH. Generalno, nitratni oblik N je dostupan za neposredno usvajanje, dok se amonijačni usvaja sporije i prevodi se nitrifikacijom u NO3-. Najveće potrebe za azotom vinova loza ispoljava na početku vegetacionog perioda i tokom intenzivnog rasta lastara. U vreme usporenog rasta do početka sazrevanja grožđa opadaju potrebe za azotom, a tokom sazrevanja ponovo rastu. Đubrenje azotom obično se sprovodi na početku vegetacionog perioda (kretanje pupoljaka) i posle cvetanja. Najviše ga ima u listu, a potom u semenkama.

Fosfor je sastavni deo estara fosforne kiseline, fosfolipida i nukleinskih kiselina. Učestvuje u procesima fotosinteze, disanja, sintezi proteina, nukleotida i veoma značajnih koenzima tipa ADP, ATP, NAD, NADP itd. Biljka usvaja i H2PO4- i HPO42-, mada je monovalentni jon primarni oblik P, koji biljka usvaja (Salisbury & Ross, 1992). Conradie (1981) je proučavao usvajanje P i drugih nutrijenata tokom vegetacionog perioda u cilju određivanja najboljeg vremena za primenu đubriva. Njegov eksperiment je pokazao da sorta „Chenin Blanc“ na podlozi 99R aktivno usvaja fosfor 22 dana posle kretanja pupoljaka (znatne količine fosfora dospevaju iz korena) i u periodu šarka (manje količine potiču od rezervi P iz korena). Velike količine P koje se nalaze u semenkama i floemu, predstavljaju mobilizacione centre za obezbeđivanje potrebne energije. U vegetacionom periodu sadržaj fosfora se postepeno smanjuje. Joni fosfata se brzo premeštaju kroz biljku ascendentno i descendentno. Može se intenzivno premeštati iz starijih u mlađe organe, te se simptomi nedostatka javljaju prvo na najstarijim listovima.

Kalijum nije konstitutivni element, ali se bez njega ne mogu sintetisati ni ugljeni hidrati, ni proteini, ali ni obaviti brojne druge sinteze. Kalijum omogućava veliki broj enzimskih reakcija, među kojima je najvažnija fosforilacija – sinteza ATP-a i bezbeđivanje energije za procese sinteze proteina, vitamina itd, iz primarnih proizvoda fotosinteze–šećera. Usvaja se u obliku K+. Najveće potrebe za kalijumom vinova loza ispoljava 20–35 dana posle cvetanja i za vreme sazrevanja grožđa. Proučavanje usvajanja K kod sorte „Chenin Blanc“ na podlozi 99R je pokazalo da u periodu od kraja cvetanja do šarka loza akumulira skoro polovinu svojih godišnjih potreba (Conradie, 1981). Kalijum podstiče prelazak organskih supstanci iz lista u plodove, time što povećava propustljivost ćelijskih zidova – prvenstveno u peteljkama lista i grebenu grozda. Nakuplja se u najmlađim organima i tkivima, vegetacione kupe korena, stabla, u listu (intenzivan promet materija) → element mladosti. Kalijum se veoma intezivno premešta iz starijih u mlađe organe zbog čega se znaci njegovog nedostatka uočavaju na najstarijim listovima.

Magnezijum ima najveći značaj u sintezi hlorofila. U hlorofil je ugrađeno 15–20% ukupnog Mg, a ostalo je u obliku soli i slobodnih ili vezanih jona u ćelijskim zidovima i enzimima značajnim za procese fosforilacije, fotosinteze, disanja, metabolizma azotnih jedinjenja, usvajanja i transporta P i u sintezi ugljenih hidrata, proteina i masnih kiselina. Za usvajanje magnezijuma povoljniji su uslovi vlažne klime. Biljka ga usvaja kao Mg2+. Apsorpcija magnezijuma intenzivno raste od perioda oko cvetanja do šarka (Conradie, 1981). Mg++ i Ca++ su antagonisti. Suvišak Mg izaziva nedostatak K i Ca.

Kalcijum utiče na deobu ćelija i rast, posebno korena. Ima naročito značajnu ulogu u izgradnji ćelijske strukture i regulisanja propustljivosti ćelijskih membrana. Mnoge organske kiseline se vezivanjem za kalcijum prevode u fiziološki aktivna stanja. Uloga Ca u aktiviranju enzima je neznatna. Vinova loza ga usvaja u jonskom obliku Ca2+. Skoro polovinu od ukupnih godišnjih potreba loza usvaja u periodu između cvetanja i šarka (Conradie, 1981). Proučavanje akumulacije i redistribucije Ca tokom razvoja bobice grožđa više sorti (Cabanne & Doneche, 2003) pokazalo je da sadržaj kalcijuma raste u bobici od cvetanja do šarka. Posle šarka, Ca prethodno „ugrađen“ u meso i pokožicu bobice koristi se za razvoj semenke i pokožice. Prvi simptomi nedostatka Ca javljuju se na najmlađim organima.

Sumpor ima važnu ulogu u sintezi izvesnih aminokiselina, proteina i vitamina i pri dobroj obezbeđenosti kalijumom doprinosi povećanju sadržaja šećera u grožđu. Vinova loza usvaja sumpor najviše preko korena u obliku SO42-, a preko lista iz vazduha (u obliku SO2) i u tečnom obliku kao elementarni sumpor sadržan u pesticidima. Nedostatak sumpora se veoma retko javlja, s obzirom na to da mnoga sredstava za zaštitu vinove loze od bolesti i štetoćina, sadrže sumpor.

Izvor: „Uticaj folijarnog prihranjivanja na hemijski sastav nekih sekundarnih metabolita grožđa“ (Ana T. Topalović), dipl. inž. Dejan Stefanović, PSSS Negotin

Foto: Pixabay