Nevreme koje je tokom prošlog vikenda zahvatilo Srbiju pogodilo je Kragujevac, deo oko Vrnjačke Banje i Ivanjicu. Ipak, po svemu sudeći, grad koji je padao neće uspeti da obori cenu maline i kupine.
Kada je reč o elementarnim nepogodama koje su zahvatile ove predele, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović kaže da u Vrnjačkoj Banji i Kragujevcu proizvodnja ovog voća nije velika, dok se Ivanjica smatra samim srcem proizvodnje i krajem u kome se bere poslednja malina iz Srbije.
– Može se reći da je jednu trećinu Ivanjice zahvatio grad. Da nije bilo zaštite u vidu protivgradnih raketa materijalna šteta bi bila totalna. Na nadmorskim visinama prema Goliji i Sjenici su oštećenja prilično velika. U pojedinim delovima grad veličine lešnika i oraha padao je jakim intenzitetom nekih 40 minuta i napravio je veliko oštećenje rodnih grančica – ističe Radović u razgovoru za biznis.rs i dodaje da su vremenske nepogode u vidu suše 2021. godine uticale na ovogodišnji rod, pa je on u startu manji za 30 do 40 odsto.
Prema njegovim rečima, danas ima mnogo više protivgradnih raketa u magacinima, a ono što posebno raduje poljoprivredne proizvođače je što radi oko 40-50 protivgradnih stanica na granici Bosne i Hercegovine i Srbije.
Na pitanje kako će ovogodišnje vremenske nepogode uticati na cenu maline i kupine, Radović kaže da će ona ići „gore” i da postoji više faktora koji na to utiču. Pored ponude i potražnje, on podseća da su hemija i repromaterijali poskupeli od 100 do 300 odsto, a energenti od 60 do 90%.
Iako branje u ravničarskim krajevima počinje za dvadesetak dana, a u Ivanjici za oko mesec dana, on pretpostavlja da će pojedini izvoznici krenuti sa cenom od 400 do 450 dinara, ali sa tendencijom rasta.
– Realna, akontna cena naspram potražnje i izvoza trebalo bi da bude od 600 do 800 dinara za kilogram maline. Što se tiče kupine, ona je prošle godine imala prosečnu cenu od 250 do 350 dinara, ali ove godine zbog ponude, potražnje i samog padanja proizvodnje, ne samo u Srbiji, već i u Evropi i svetu, realno bi trebalo da bude od 400 do 500 dinara po kilogramu – navodi Radović.
Revoltiran što pojedini predstavnici Privredne komore Srbije ističu da poskupljenje repromaterijala i energenata ne utiče u velikoj meri na ovu vrstu voćarske proizvodnje, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina kaže da je tačno da u Srbiji i dalje rade uglavnom motikom i budakom, ali da u ovoj proizvodnji ima dosta i mehanizacije i agrotehničkih mera, a sve to utiče na cenu kalkulacije i poskupljenje.
– Pojedinci kažu da je malina luksuz. Da li je luksuz to što državi donosi devizni priliv koji je u 2021. godini iznosio čak 300 miliona evra, dok mi u Srbiji ne koristimo više od pet odsto maline, a izvozimo 95 odsto. Naprotiv, smatram da to nije luksuz, već jedan ozbiljan devizni priliv koji stimuliše i poboljšava rad samih poljoprivrednih proizvođača uz neke dodatne prihode ratarstva i stočarstva. Mi smo brdsko-planinski kraj, gde jedino može da se gaji malina i krompir. Žitarice možemo da radimo na nekim sitnim površinama i za svoje potrebe – podvlači Radović.
Kada je reč o izvozu, on kaže da izvoznici inostranim kupcima i partnerima duguju količine za prethodne tri godine. Prema njegovim rečima, 2019. godine – kada je bilo manje roda, prema ugovorima je ostalo neizvezeno 20.000 tona maline, dok je 2020. godine ostalo više od 20.000 tona.
– Prošle godine izvoznici su svim potpisanim ugovorima nadomeštali količine za prethodnu godinu, tako da mi viška maline nemamo, a dugujemo za tri godine. Statistika pokazuje jedno, a istina drugo. Koje su to količine koje se duguju kada je reč o malini videćemo, ali znam da je minimalno od 30.000 do 40.000 tona – ocenjuje Radović.
On podseća da se proizvodnja pre četiri-pet godina kretala od 80.000 do 120.000 tona, da je prošle godine iznosila 50.000, a 2020. godine 40.000 tona i da ta tržišta nisu nadomestila nedostatak novim proizvođačima iz drugih zemalja.
Izvor: biznis.rs
Foto: Envato, Freepik
