Srbija će ove godine učestvovati na sastanku Svetske organizacije proizvođača maline (IRO) koja će biti održana po četrnaesti put i čiji je domaćin Nacionalno udruženje izvoznika jagodastog voća Meksika.
Svetska organizacija je krovno udruženje svih proizvođača maline u svetu i pored Srbije, njene članice su Kanada, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australija, Kina, Škotska, Engleska, Poljska, Bugarska i Ukrajina.
– Ova organizacija od samog osnivanja 1998. postupa u skladu sa načelima povećanja potrošnje maline u svetu sa akcentom na bezbednosti hrane, razmeni proizvodnih i tehničkih informacija između članica i održavanju dobrih i prijateljskih odnosa svih aktera u malinarskom biznisu – kaže za „Politiku” naučni savetnik čačanskog Instituta za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić koji će, na poziv organizatora, predstavljati našu zemlju na sastanku koji je zakazan za kraj oktobra u meksičkom gradu Gvadalahara.
Prema njegovim rečima, malinarstvo je poslednjih godina značajan stub razvoja meksičke poljoprivrede, a malina se gaji na više od 15.000 hektara. Zahvaljujući primeni savremenih tehnika gajenja prosečan prinos po hektaru meksičkih proizvođača iznosi 18,5 tona, a izvoz se većim delom (95 odsto) bazira na svežoj malini, dok svega pet odsto proizvedenih količina predstavlja smrznutu malinu. Blizina američkog tržišta, ali i brojne marketinške aktivnosti uticale su da 96 odsto maline iz Meksika završi kod njih, dva u Aziji i po jedan na tržištu Južne Amerike i Evrope. U malinarskom biznisu učestvuje više od 120.000 ljudi.
Kada je reč o situacija u proizvodnji maline u svetu, on kaže da meksička malina još ne dolazi u značajnoj meri na evropsko tržište, što nije slučaj sa malinom iz Kine, Ukrajine i Poljske. Prema njegovim rečima, Kinezi beleže porast proizvodnje, a količine su poslednjih godina prešle 60.000 tona. Oko 50 odsto maline se proda kao smrznuta roba i koja se poslednjih godina sve više uvozi i u našu zemlju. Zbog porasta standarda u Kini raste i potrošnja maline na njihovom tržištu i u zavisnosti od godine na lokalu se realizuje od 15 do 20 odsto proizvedene maline.
– Primera radi, u Srbiji se od proizvedenih količina svega tri do pet procenata potroši na lokalnom tržištu. Kinezi takođe izvoze i svežu malinu, i to od 15 do 20 odsto, a od 10 do 20 procenata se preradi u sokove i druge proizvode, što zavisi od cene maline u otkupu – objašnjava Leposavić i dodaje:
– Još jedan od značajnih igrača na ovom tržištu je i Ukrajina, čiji je višegodišnji prosek proizvodnje maline veći od 60.000 tona, a u strukturi izvoza dominira smrznuta roba sa više od 95 odsto. Najveći kupac maline iz ove ratom zahvaćene zemlje je Poljska sa oko 50 procenata, a odatle se ukrajinska roba reeksportuje na treća tržišta, dobrim delom i u našu zemlju, koja je takođe reeksportuje.
Druga izvozna destinacija maline iz Ukrajine je Nemačka sa oko 12 do 15 odsto, ali taj udeo godinama raste, pre svega zbog cene, ali i politike ove zemlje koja i na taj način pomaže ukrajinsku ekonomiju. Rast izvoza maline iz Ukrajine beleži se i u Italiji, Srbiji, Litvaniji, Belgiji, SAD i u drugim zemljama.
Kada je reč o Poljskoj, njihova proizvodnja u značajnoj meri oscilira i kreće se oko 60.000 tona, ali zbog uvoza i reeksporta ukrajinske maline godinama prave i pometnju na tržištu u smislu proizvedene i ponuđene količine. To se odražava i na cenu, ali je činjenica, kaže Leposavić, da su poljski proizvođači i izvoznici trenutno u dosta boljoj situaciji nego njihove kolege u našoj zemlji.
– Kao i kod nas, poljska malina se uglavnom smrzava i kao takva izvozi. Vredna pomena je i proizvodnja maline u Čileu, koja je u prethodne dve godine doživela oporavak i prešla je 25.000 tona – zaključuje Leposavić.
Izvor: Politika
Foto: Envato