Srbija je na sastanku Svetske organizacije proizvođača maline (IRO), održanom u meksičkom gradu Gvadalahari, predstavila stanje u domaćem malinarstvu, izazove u proizvodnji i mogućnosti za njeno unapređenje. Na skupu je učestvovao dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, koji je ukazao na značaj maline kao jednog od najvažnijih izvoznih proizvoda Srbije.
Članice IRO-a su, pored Srbije, Čile, Poljska, Kina, Kanada, Meksiko, Bugarska, Velika Britanija, Peru, Ukrajina i SAD. U ovim zemljama proizvodi se više od 70 odsto ukupne svetske količine maline.
Govoreći o domaćoj proizvodnji, Leposavić je istakao da su na njenu stabilnost tokom prethodnih godina značajno uticali klimatski uslovi, ali i oscilacije otkupnih cena, koje neposredno određuju spremnost proizvođača da ulažu u zasade. Količine proizvedene maline kretale su se od 93.000 tona 2002. godine do oko 45.000 tona u 2025. godini.
Ovogodišnji rod odlikovao se izuzetnim kvalitetom, čemu su doprineli povoljni vremenski uslovi. Na proizvodnju je uticala i prošlogodišnja otkupna cena, koja je prosečno iznosila 5,1 evro po kilogramu, dok je tokom ovogodišnje sezone malina plaćana oko 3,8 evra.
Kada je reč o izvozu, Srbija je u prethodnim godinama beležila velike oscilacije, od 61.000 tona 2013. godine do 114.000 tona 2019. godine, dok je 2022. izvezeno 67.000 tona. U prvih šest meseci 2026. godine izvoz je dostigao 28.000 tona.
Zbog smanjenja domaće proizvodnje, Srbija sve više uvozi malinu iz Poljske, Ukrajine, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Kine i Moldavije. Prema oceni Leposavića, takva situacija predstavlja dodatni izazov za domaći sektor, posebno kada je reč o kvalitetu sirovine na koji su tradicionalni kupci navikli.
Značajan deo izlaganja bio je posvećen uticaju klimatskih promena na voćarsku proizvodnju. Leposavić je predstavio iskustva u primeni preparata razvijenih u Srbiji, koji biljkama u uslovima visokih temperatura i nedostatka padavina pomažu u usvajanju vlage iz vazduha. Folijarna primena ovih sredstava, kako je naveo, doprinela je boljem stanju biljaka, većim prinosima i kvalitetnijim plodovima, ne samo kod maline već i kod drugih voćnih vrsta.
Predstavljene su i preporuke za stabilizaciju proizvodnje, unapređenje održavanja zasada i efikasniju zaštitu od bolesti i štetočina. Poseban značaj imaju i razvoj prerade i bolja zaštita svih učesnika u malinarskom sektoru, koji Srbiji, u zavisnosti od godine, donosi više od 350 miliona dolara.
Zbog predstavljenih iskustava i konkretnih stručnih preporuka, meksička kompanija Aneberis, organizator konferencije, uputila je Leposaviću poziv za radnu posetu meksičkih proizvođača maline Srbiji.
Izvor: Politika
Foto: ChatGPT/Agro TV, Envato