Dok Ministarstvo poljoprivrede najavljuje proveru prijavljenih zasada maline i korisnika subvencija, proizvođači očekuju da će te kontrole konačno pokazati koliko se maline zaista proizvodi u Srbiji. Oni tvrde da zvanična statistika godinama precenjuje i površine pod malinom i ukupnu proizvodnju.
Ministar poljoprivrede najavilo je strože kontrole malinjaka širom Srbije, sa idejom da se utvrdi ko zaista i koliko proizvodi i kako bi subvencije koje država daje išle u pravom smeru. Monitoring će, prema objašnjenju, obuhvatiti kontrolu postojanja i stanja prijavljenih zasada kod korisnika podsticaja, kako bi se utvrdilo da li su površine za koje su ostvarena prava na podsticaje zaista pod zasadima maline, ali i da bi se dobio precizniji uvid u zdravstveno stanje zasada, njihovu održivost i proizvodni potencijal ovog sektora.
Ministar Dragan Glamočić pojasnio je da će posebna pažnja biti posvećena većim prijavljenim površinama, zasadima sa vidljivim neslaganjem u odnosu na prijavljeno stanje i parcelama kod kojih postoje naznake da nisu u aktivnoj proizvodnji, saopštilo je Ministarstvo.
Cilj je, kako je navedeno, da sredstva državne podrške stignu do onih koji zaista proizvode, kao i prikupljanje podataka koji će omogućiti kreiranje kvalitetnijih mera za sektor voćarstva u narednom periodu.
U razgovoru za „Danas“, malinari pozdravljaju ovu meru Ministarstva, tvrdeći da je to nešto što oni traže već godinama, kao i da ima mnogo onih koji uzimaju subvencije, a ne proizvode malinu.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine, na nivou cele Srbije, proizvedenо je 73.571 tona malina.
Podsetimo, prošla godina bila je jako nepovoljna za proizvođače voća, pa je i rod maline bio značajno umanjen – što zbog suše, što zbog grada.
Međutim, već godinama malinari tvrde da se zvanična statistika ne poklapa sa realnim stanjem na terenu, te da je proizvodnja u Srbiji dosta manja od one koju iznose državne institucije.
Oni ukazuju na to da se u statistici beleže veće površine pod malinom i veći rod nego što je to zaista tako, pa se sada nadaju da će nove mere Ministarstva dovesti i do toga da se utvrdi stvarno stanje na terenu i da se tačno zna koliko se maline u Srbiji proizvodi.
Predsednik Saveza udruženja „Srpska malina“ Milutin Živković za „Danas“ naglašava da on već pet godina traži da se proveri svaki malinjak – kakav je i ko koliko ima pod malinama.
– Ovako ljudi prijavljuju pet hektara i uzimaju subvencije iako to ne proizvedu. Neko uzme subvenciju, a niti ore, niti kosi, niti bilo šta, parcela mu zarasla u korov. Treba sve da se opravda i da se prekontroliše i onda se vidi ko i šta ima i za šta prima subvencije – poručuje on.
Živković smatra da bi najbolje bilo za malinarstvo da se subvencioniše po proizvedenom kilogramu.
– A ne da prijavim da sam proizveo 10 tona, a nemam ni tonu – naglašava on.
Kako ističe, mera je dobra i treba da se prekontroliše sve, da se zna na čemu je malinarstvo u Srbiji.
– Ne može niko da me ubedi da je prošle godine proizvedeno 55.000 tona maline u Srbiji – naglašava.
Prema njegovim rečima, rod maline ove godine nije zavidan, ali će prekoračiti prošlogodišnji rod.
Živković smatra da je realan rod maline u Srbiji značajno manji od zvanične statistike, te da prošle godine nije bilo više od 15.000 do 18.000 tona, a da ove godine ne može da pređe više od 22.000 tona u celoj Srbiji.
On podseća da je ovih dana njihov kraj ponovo zahvatio grad i da će on dodatno ugroziti ovogodišnji rod maline.
– Rod maline je u brdsko-planinskim predelima veoma loš i „na niskim je granama“. A što se tiče ravničarskih predela, tu ponešto i može da bude – navodi on.
Kada je reč o ceni, Živković kaže da se ona još ne zna.
– Priča se svašta, neki kažu da će biti 400 ili 500, pa onda 600, sve do 800 dinara, ali to se ne zna još uvek. Cenu maline određuje tržište, sve zavisi od ponude i potražnje, pa će tako biti i cena ove godine – zaključuje on.
Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ iz Arilja Mileta Pilčević, takođe, podržava nove mere Ministarstva.
– Što se tiče mere Ministarstva da kontroliše površine i zasade, to i treba uraditi. Mi smo se zalagali da proizvođači koji se zaista bave proizvodnjom dobiju subvencije i da dobiju sve što je potrebno, a ne neki nepostojeći proizvođači, odnosno koji postoje samo na papiru, a u njivi nemaju ni m od maline – naglašava on.
Kako dodaje, treba da se uredi, da se zna koje površine imamo pod malinom i kakva nam je proizvodnja.
– Ovako ispada po nekim računicama da mi u Srbiji proizvodimo mnogo maline, a u suštini maline u Srbiji nema – poručuje Pilčević.
Kada je reč o rodu maline, on podseća da je prošle godine bila toliko ekstremna suša da se to prenelo i na ovu godinu.
– Negde su ljudi i povadili zasade koliko su bili oštećeni, a negde su ostali toliko kratki da ne mogu da daju neki veliki rod i ne mogu da nadomeste prošlogodišnji rod. Prošle godine je rod bio najmanji verovatno od kad se bere malina – ukazuje on.
Ove godine je, kaže, malo bolje vreme i ima nešto kiše, pa će i rod biti malo bolji.
– Svakako će bar biti kvalitetniji i krupniji. Prošle godine je suša bila tako jaka da ga je uništila, bio je sitan kao borovnica – napominje Pilčević.
Kada je reč o ceni, on kaže da ne vidi razlog da se uopšte razgovara o ceni i da uvek bude neko natezanje.
– Svake godine otkupljivači izlaze bez početne cene ili izađu sa nekom smešnom cenom. Čujem da su neki izašli sa početnom cenom od 407 dinara, tako potcenjuju naš rad. Ta cena će verovatno rasti i treba da raste, ali ne razumemo zašto se uvek kreće sa tako niskom cenom – navodi Pilčević.
On smatra da otkupljivači razmišljaju zašto da plaćaju 600 dinara, ako mogu da otkupe za 400 dinara.
– Treba staviti cenu da proizvodnja može da se održi. Prošle godine je cena bila oko 600 do 630 dinara i hladnjače su sve prodale, do poslednjeg zrna maline i dobro su zaradile, zato ne vidimo razlog da se ove godine ne krene odmah sa tom cenom – poručuje.
Kako ukazuje, to je neki potcenjivački odnos prema proizvođačima.
– Oni ne shvataju da svi zavise od proizvođača. Nema maline u hladnjači, tu se proizvodi samo hladan vazduh, a malina se proizvodi na njivi – zaključuje Pilčević.
Izvor: Danas
Foto: Envato