Prvo što bi novi ministar poljoprivrede trebalo da uradi je da se okruži stručnim i sposobnim ljudima koji bi izradili dugoročnu i sprovodivu Strategiju razvoja domaće poljoprivrede, u kojoj bi voćarstvo imalo tretman kakav zaslužuje grana koja je godinama u vrhu domaćeg izvoza, a malina bila proglašena strateškim proizvodom, kaže za Biznis.rs predsednik nacionalnog udruženja za voćarsku proizvodnju „Naše voće Srbija“ i direktor Zadruge „Agro-eko voće“ Božo Joković.
On kaže, u ime oko 150 malinara i vlasnika malih hladnjača okupljenih u udruženje, da drugi korak budućeg ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića treba da bude obezbeđivanje investicija.
– Kao što smo već javno predlagali Ministarstvu poljoprivrede, smatramo da treba osnovati razvojni investicioni fond ili razvojnu banku koja bi obezbeđivala povoljne i dugoročne kredite poljoprivrednicima, uz podršku Garantnog fonda – ističe Joković.
Malinu, ipak, stavlja na prvo mesto i podseća da je udruženje „Naše voće Srbija“ zajedno sa Zadružnim savezom Srbije, Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu i Odborom za selo Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) izradilo Platformu za uređenje sektora malinarstva u Srbiji.
– Od sezone 2022. godine trpimo posledice poremećaja na tržištu maline, što se ponovilo u 2023. godini, a preti da obeleži i aktuelnu sezonu. Mora da se napravi hitan rez u malinarstvu, što podrazumeva i osnivanje Uprave za malinu, nove mere finansijske podrške i subvencije, strogu kontrolu sadnog materijala, intenzivnije širenje proizvodnje maline za konzum i podršku za preradu maline u finalne proizvode veće vrednosti – poručio je Joković.
Procena situacije u malinarstvu kojom barata udruženje „Naše voće Srbija“ veoma je sumorna.
– Prema zvaničnim podacima, 2022. godine prinos je bio 65.000 do 70.000 tona, a prošle godine 55-60.000 tona, što znači da prosečan prinos iznosi 40 do 50 kilograma po aru ili četiri do pet tona po hektaru, što je poražavajuće – stoji u Platformi koju su krajem prošle godine uputili Vladi i predsedniku Srbije.
Joković skreće pažnju da nagomilani problemi opterećuju proizvodnju maline i ove godine, uključujući i to što još nije isplaćen u celosti rod iz prethodne dve godine, da se male hladnjače gase, a proizvodnja smanjuje zbog tržišnih, ali i klimatskih izazova.
Zato podseća da je na stolu čitav niz predloga i sugestija za ozdravljenje malinarstva u Srbiji.
– Treba napraviti reprogram postojećih kredita kod poslovnih banaka uz grejs period od dve godine, dodatno prilagoditi sistem subvencija u voćarstvu potrebama malinara, uz uvođenje direktne mere finansijske podrške po kilogramu proizvedene maline, a dok traje poremećaj na tržištu – poručio je Božo Joković.
On se nada da će uspostaviti bolju saradnju sa novim ministrom Martinovićem i njegovim kabinetom.
– Svi željno očekujemo promene koje će dovesti agrar na mesto koje mu pripada – zaključio je Joković.
Foto: Envato