Dok su pijace preplavljene jagodama i trešnjama, malinari prve plodove očekuju za desetak dana. U javnosti se sve više govori da bi cena maline ove godine mogla da dostigne 550 dinara po kilogramu.
Prva malina trebalo bi da stigne za desetak dana, a proizvođači najavljuju dobar rod jer su, kako kažu, zima i proleće pogodovali ovoj kulturi. Ipak, prema mišljenju stručnjaka, u novu sezonu ulazimo sa manjim zasadima.
Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo kaže da su očekivanja da ove godine prinos po hektaru bude od sedam do deset tona.
– Bilo je dovoljno padavina, dok nije bilo oštećenja od mraza i snega. Bez obzira na prošlogodišnju sušu, koja je prouzrokovala kraći izdanak za četiri-pet rodnih grančica, ovo proleće je to nadoknadilo i očekujemo prosečan prinos od sedam do deset tona po hektaru – izjavio je Milinković za „Blic“.
Ipak, broj zasada se smanjuje, a malinarima nedostaje i radna snaga, s obzirom na to da se broj stanovnika na selu smanjuje. Broj samačkih i staračkih domaćinstava sve je veći.
Predsednik Asocijacije proizvođača maline Dobrivoje Radović za TV Požega kaže da situacija u malinjacima ipak nije sjajna, naročito u brdsko-planinskim područjima, gde su i najveći zasadi ovog voća. Naime, kako je objasnio, preko dana jeste toplo, ali su večeri i noći i dalje hladne, posebno u dolini Moravice, koja „daje“ najveće količine domaće maline.
Na „sreću“ srpskih malinara, prema njegovim rečima, u zemljama koje su Srbiji najveća konkurencija u proizvodnji maline, poput Poljske, mraz je naneo još veće štete u prinosu. Zbog toga, kako kaže, malinari ove godine očekuju bolju otkupnu cenu „crvenog zlata“.
– Napominjem da je prošle godine proizvedeno 20.000 tona naše maline, da je konkurencija takođe pretrpela značajne gubitke u prinosu, tako da iz razloga ponude i potražnje očekujemo akontnu cenu od 550 dinara za kilogram maline, sa tendencijom rasta – poručio je predsednik Asocijacije proizvođača maline.
Agroanalitičari su ranije upozoravali da je najveći problem domaćeg malinarstva drastično smanjenje površina pod ovom strateškom voćkom – od nekadašnjih više od 24.000 na sadašnjih oko 8.000 hektara.
Izvor: VAmedia
Foto: Envato