Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet” Mileta Pilčević rekao je nedavno za Betu da je to udruženje tražilo od Ministarstva poljoprivrede da što je pre moguće organizuje sastanak sa otkupljivačima, vlasnicima hladnjača.
Cilj je da se razmotri mogućnost da se doplati otkupna cena za ovogodišnji rod koji je predat po akontnoj ceni od 250 dinara po kilogramu. Pilčević je istakao da datum sastanka zavisi od toga da li će to ministarstvo uspeti da okupi bar najveće otkupljivače. Razlog za doplatu je to što se malinama među hladnjačama trguje po ceni od 380 do 400 dinara za kilogram.
On je rekao da ima proizvođača koji još nisu uspeli da naplate predati rod iz ove godine, a na jugu Srbije i iz 2023. godine. Dok proizvođači tvrde da je 250 dinara za kilogram maline neprihvatljiva cena, sagovornik „Politike” koji posluje u sektoru otkupa i prerade maline smatra da svi u lancu konačno treba da shvate da ovi odnosi između prerađivača i proizvođača treba da se rešavaju isključivo međusobno.
– Doplatu će dati oni koji razmišljaju dugoročno ako imaju profit, podeliće ga za proizvođačem jer i naredne godine treba raditi. Svakako, država ne treba da se meša u ove odnose. Osim da, ukoliko želi, subvencioniše sektor, ali nikako da pritiska bilo koga – ističe naš sagovornik.
On dodaje da su troškovi prerade izuzetno visoki i da to nije samo „izručiti gajbicu”, kako se često može čuti. Prema njegovoj tvrdnji, od 2012. oni su uvećani četiri puta, a cena na tržištu nije ni približno toliko uvećana.
Kako kaže, gotovo 100 odsto proizvodnje ovog voća ide u izvoz, možda dva procenta ostaje na domaćem tržištu. A na svetskom tržištu evidentan je pad tražnje zbog smanjenja potrošnje. Osim toga, postoje i drugi igrači poput Ukrajine i Maroka kojih nije bilo u vreme kada smo ostvarivali najbolje rezultate.
Napominje da Ukrajina više ne nudi toliko niske cene, ali takozvani „griz” se prodaje značajno jeftinije nego naš. Ukrajinci imaju velike količine robe, a njegovo mišljenje je da će, ukoliko se rat završi, oni nastaviti da uvećavaju proizvodnju maline jer je to najbrži način da dođu do novca. Takođe, dodaje, promenio se i asortiman koji se traži na otkupnom tržištu. Sve je manja tražnja za „mono” proizvodima, odnosno onim gde je upakovana isključivo malina. Veliki kupci više kupuju takozvane mikseve u kojima je malina dodata oko 20 odsto.
Na pitanje kako će sve ovo uticati na malinarstvo u Srbiji, jer nezadovoljstvo postoji na obe strane, a među malinarima je još i veće, naš sagovornik smatra da će „oni koji su zaista pravi proizvođači ostati da rade” i da će se proizvodnja svesti na pravilo koje je dugo važilo u malinarstvu. Odnosno, da površina treba da bude adekvatna onoj koliko porodica može da obradi. Ne smatra da će u budućnosti doći do totalnog smanjenja proizvodnje, ali do dodatnog pada sigurno hoće i to ne samo zbog cene već i zbog nedostatka radne snage koji je već evidentan.
Izvor: Politika
Foto:Jona Novak on Unsplash; Sven on Unsplash; Angel Sinigersky on Unsplash