Poljoprivrednici ne odustaju od ječma uprkos sušnim godinama. Razlog tome je što ova ozima žitarica izbegava letnje vreline i time garantuje stabilne prinose.
O značaju proizvodnje ječma za pivarsku industriju i druge namene, stručnjak na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Ljiljana Brbaklić govorila je za Radio Novi Sad.
– Možemo da kažemo da je nekih 90 odsto površina već zasejano, što se tiče svih strnih žita, pa tako i ječma. Poljoprivredni proizvođači su navikli da se ječam seje nešto ranije u odnosu na pšenicu i možemo da kažemo da se poslednjih nekoliko godina, s obzirom na vremenske prilike, setva ječma za nekoliko dana pomerila u odnosu na standardne datume, to više nije sam početak oktobra, već je pomeren negde od 10. do 25. oktobra, to su neki optimalni rokovi za setvu, kako ječma, tako i drugih strnih žita, odnosno pšenice, ovsa, raže i tritikale. Ječam je posejan, na pretpostavljamo više od 90 odsto površina. Oni poljoprivredni proizvođači koji do sada nisu posejali, imaće priliku s obzirom da se očekuje da će u narednih dana takođe biti lepo vreme i da neće biti kiše, moći da završe i okončaju samu setvu. Ono što bih naglasila, da ukoliko uđemo u neke kasnije rokove setve, da se povećavaju neke setvene norme za 10 do 20 odsto, u zavisnosti u kojem periodu novembra bude setva – kaže Brbaklić.
Ona objašnjava da su se u poslednjih desetak godina površine pod ječmom kretale od 80.000 do 100.000 hektara, ali ono što je primećeno da je u poslednjih nekoliko godina zaista primetan taj porast za nekoliko hiljada i čak prelazi tu cifru od 100.000 hektara.
– Jedan od razloga je i nesigurna proizvodnja jarih kultura, koja nam je svakako vidljiva svake godine sve više i više, pa tako i ove, s obzirom da smo imali izuzetno visoke temperature i veoma lošu godinu koja se odnosi na jare kulture, očekuje se da će i ove godine zasejane površine svakako biti preko 100.000 hektara, kao i za pšenicu za koju se očekuje da će preći 600.000 hektara koji su svake godine očekivani. Sa druge strane, ječam negde možemo da grupišemo u tri različita segmenta. Najveći deo proizvodnje ječma koristi se za stočnu proizvodnju i to je negde oko 60 odsto. Zatim znatno manje, oko 20 odsto se koristi za proizvodnju u pivarskoj industriji, odnosno za proizvodnju slada, a svega, ispod 5 odsro se gaji takozvanog golozrnog ječma, ječma koji pri vršidbi lako ostaje bez plevičice, odnosno zrno je slično zrnu pšenice i na taj način je veoma dobra sirovina za ljudsku ishranu, za konzumaciju, ali se proizvodi na izuzetno malim površinama – objašnjava Brbaklić.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay, Pexels