Mali broj poljoprivrednika u Republici Srpskoj odlučuje se za proizvodnju belog luka, čemu svedoče i podaci da je BiH za 11 meseci iz inostranstva uvezla oko 290.000 kilograma ovog neizostavnog dodatka jelima, a najhrabijima koji su želeli da zadrže trend domaće proizvodnje muke je zadala suša, jer je rod podbacio i do 50%.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore BiH, ali i Uprave za indirektno oporezivanje BiH, za 11 meseci ove godine uvezen je beli luk u vrednosti od 884.690 KM.
Najviše je stiglo iz Albanije i to oko 101.000 kilograma u vrednosti većoj od 271.000 KM. Na rafovima prodavnica, mimo albanskog belog luka, nalazi se i luk iz Slovenije, Kine, Holandije, Srbije, Italije, Turske pa čak i Egipta.
U istom periodu prošle godine BiH je uvezla 484.323 kilograma belog luka u vrednosti od 1.228.980 KM, a on je na domaće trpeze stizao i iz Tajlanda i Britanskih Devičanskih ostrva.
Domaći proizvođači koji uzgajaju ovo povrće kažu da za proizvodnju treba dosta truda i ulaganja, dodavši da je interesovanje za njihovim proizvodima ogromno te da se sve rasproda u rekordnom roku.
Petar Šolak iz Banjaluke na porodičnom imanju u Gerzovu u Mrkonjić Gradu već nekoliko godina beli luk uzgaja na oko šest dunuma.
– Ove godine je bila strašna suša pa je sezona slabija nego lani, rod je podbacio za 50% – kazao je Šolak za “Glas Srpske”.
Kako je dodao, proizvodnju ne može da proširi, jer manjka radne snage.
– Sadimo onoliko koliko mi porodično možemo uraditi. Domaći luk negde ide i do 15 KM po kilogramu, a ja otkako sam krenuo u proizvodnju cena je 10 KM po kilogramu i nikako se nije menjala – rekao je Šolak.
Anka Maletić Prtić iz Kozarske Dubice kaže da u proizvodnji luka nema prskanja te da se sve ručno radi, ali da veliki problem predstavlja to što nemaju hladnjaču pa su primorani da prodaju po nižoj cijeni, da luk ne bi propadao.
– Rod belog luka ne da je prepolovljen, nego ga nije bilo ni jednu trećinu u odnosu na prošlu godinu. Interesovanje ljudi je ogromno, svaki dan zovu, jer smo najjeftiniji u opštini. Kod nas je cena pet maraka po kilogramu, a četiri marke po kilogramu ako se uzima na veliko – kazala je Maletić Prtić.
Dragan Jelčić iz Srpca je rekao da, s obzirom na to koliko je godina bila sušna, prinos i nije toliko loš.
– Zasejemo negde oko tri do četiri dunuma, navodnjavamo i imamo osnovne mašine za vađenje i za sejanje. Ali, najveći nam je problem što je poskupelo đubrivo i gorivo – kazao je Jeličić.
Predsednik Udruženja povrtara RS Branko Mastalo rekao je za “Glas” da je nesigurnost plasmana najveći razlog što se poljoprivrednici teško odlučuju da povećaju setvene površine pod pojedinim kulturama.
– Uvozni beli luk, na primer iz Kine, ovde dolazi po veoma niskim cenama i naši proizvođači jednostavno ne mogu biti konkurentni. To je razlog što se više ne proizvodi – kazao je Mastalo.
Branko Mastalo kaže da je Udruženje povrtara RS od resornog ministarstva tražilo da podsticaj za beli luk bude veći.
– Podsticaj je sada marku po kilogramu. Na taj način se stimulišu proizvođači i ima pomaka. Dobili smo nekoliko novih proizvođača, a ta proizvodnja je bila zamrla – rekao je Mastalo.
Izvor: Glas Srpske
Foto: Freepik
