Leguminoze predstavljaju izuzetno kvalitetno hranivo za ishranu stoke, naročito u kombinaciji sa zrnevljem žitarica, kad se i ostvaruju maksimalni prinosi mesa i mleka. Međutim, kad su u dužem vremenskom periodu one jedino hranivo, dolazi do problema sa zdravljem životinja.

Naime, ishrana zelenom masom leguminoza, naročito ispašom, dovodi lako do naduna grla. Opasnost od naduna je veća ukoliko je leguminoza sočnija, mlađa i veoma bogata proteinima. Ako životinja nije naviknuta na svežu leguminozu, znatno se povećava opasnost od naduna.

Kako bi se otklonila opasnost od ovoga, životinjama bi trebalo u početku davati seno ili slamu zajedno sa leguminozom, ili ovu zelenu masu provenuti. Jednom naviknuta grla retko imaju sklonost ka nadunu.

Drugi nedostatak leguminoza, naročito ako se koristi kao jedino hranivo, je nepovoljan odnos kalcijuma i fosfora. Taj odnos kod lucerke je Ca:P 6-8:1, a potreban odnos je 2:1.

Uz sve to lucerka, crvena detelina i druge leguminoze imaju znatne količine estrogenih materija koje ponekad mogu nepovoljno da deluju na polni žar i izazovu lažni estrus.

Najzad, leguminoze sadrže značajnu količinu saponina, što ih čini nepodesnim za ishranu mladih jedinki, naročito nepreživara.

Izvor: Dipl. Ing. stočarstva Goran Joksić

Foto: Pixabay