Bezbednost hrane u Srbiji opterećena je podeljenim nadležnostima inspekcija, nedovoljnim brojem inspektora, blagim kaznama i sporim sudskim postupcima, upozorava Savet za borbu protiv korupcije u Izveštaju o bezbednosti hrane u Republici Srbiji.
Prema procenama navedenim u izveštaju, u Srbiji postoji više od 100.000 subjekata koji rukuju hranom, od poljoprivrednih gazdinstava i malih proizvođača do trgovinskih lanaca i industrijskih pogona. Nasuprot tome, broj inspektora nije dovoljan za adekvatan nadzor, a zbog preklapanja i nedovoljno jasno definisanih nadležnosti pojedine faze proizvodnje i prometa mogu ostati bez odgovarajuće kontrole.
Nadzor sprovode inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja, dok analize uzoraka obavljaju ovlašćene i referentne laboratorije. Savet ukazuje i na nedovoljno iskorišćene kapacitete Direkcije za nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, kao i na potrebu za većom transparentnošću pri izboru laboratorija koje angažuju inspekcije.
Poseban problem predstavlja nelegalna prodaja hrane preko društvenih mreža i drugih kanala, kao i promet lako kvarljivih namirnica, poput mesa, mleka i jaja, izvan uređenih prodajnih mesta. Ograničene mogućnosti kontrole neregistrovanih subjekata dodatno otežavaju nadzor.
Savet upozorava da efikasnost sistema narušavaju i spori prekršajni i sudski postupci, koji mogu da zastare, kao i kazne koje nisu uvek srazmerne koristi ostvarene kršenjem propisa. Istovremeno, složene i skupe procedure za ispunjavanje higijenskih standarda i primenu HACCP sistema predstavljaju opterećenje za male proizvođače.
Osim što ugrožava zdravlje građana, nebezbedna hrana stvara troškove za zdravstveni sistem i privredu, a može da dovede i do povlačenja proizvoda sa tržišta, gubitka poverenja potrošača i ograničavanja izvoza.
Savet za borbu protiv korupcije preporučuje objedinjavanje inspekcijskih službi u jedinstveno telo, popunjavanje upražnjenih radnih mesta i jačanje kadrovskih kapaciteta. Predlaže i češće nenajavljene kontrole, potpuno osposobljavanje Nacionalne referentne laboratorije u Batajnici, digitalno praćenje porekla hrane i javno objavljivanje rezultata inspekcijskih nadzora.
Među preporukama su i bolja kontrola upotrebe pesticida, žitarica i stočne hrane zbog rizika od aflatoksina, stručna i finansijska podrška malim proizvođačima, kao i stroža kaznena politika i ubrzavanje sudskih postupaka.
Prema oceni Saveta, kombinacija podeljenih nadležnosti i nedostatka inspektora stvara sistem u kojem se bezbednost hrane previše oslanja na odgovornost samih proizvođača, umesto na dosledan i efikasan državni nadzor.
Izvor: Biznis.rs
Foto: ChatGPT/Agro TV