Biljna proizvodnja je limitirana nizom, uglavnom, prepoznatljivih činilaca na koje čovek može da utiče u većoj ili manjoj meri, a jedan od osnovnih činilaca je i obrada zemljišta.
Obrada zemljišta ima za cilj stvaranje povoljnih uslova u orničnom sloju za rast i razvoj biljaka. Postoje zemljišta sa dobrim fizičko-mehaničkim osobinama, koja se lako obrađuju i koriste, ali postoje i ona koja su u procesu pedogeneze stekla nepovoljna fizička svojstva, te zahtevaju poseban pristup pri obradi i vrlo često određene meliorativne mere. Ova zemljišta su obično bogata hranivima, ali je taj potencijal nedovoljno iskorišćen zbog loših fizičkih karakteristika orničnog sloja.
Zemljišta sa povoljnim fizičkim svojstvima su podložna degradaciji, prvenstveno zahvaljujući udelu čoveka u procesu iskorišćavanja istog. Sva zemljišta zahtevaju regulisanje vodno-vazdušnog režima, naročito zabarena zemljišta težeg mehaničkog sastava. Vodno-fizička svojstva zemljišta uslovljavaju tehnološko-tehnički pristup u rešavanju problema suvišne vode. Primena navodnjavanja je za sada najintenzivniji način korišćenja zemljišta i takoreći u potpunosti zavisi od fizičkih svojstava zemljišta.
Upoznavanjem fizičkih svojstava zemljišta, odabiranjem načina obrade, čovek u velikoj meri utiče na povećanje i stabilnost prinosa ratarskih i drugih kultura gajenih na zemljištu uopšte, a naročito na zemljištima koje imaju nepovoljne vodno-fizičke osonbine. U slučaju poplava, kišnog proleća ili jeseni ili uopšte obilnih padavina, zemljišta dobrih fizičkih osobina se pre oslobađaju suvišnih voda, pre osposobe za obradu, setvu ili žetvu, pa su i štete ublažene. Usevi na zemljištima loših fizičkih osobina više stradaju ako se uopšte i poseju.
Klimu u našoj oblasti karakteriše višak padavina u vanvegetacionom periodu i manjkom padavina u vegetacionom periodu, te je popravka fizičkih svojstava od presudnog značaja za stabilne prinose. Pored neravnomernosti padavina, slaba produktivnost zemljišta je uzorkovana lošim fizičkim osobinama (nepropustan i zbijen B ili Ac horizont – plužni đon), loša aerisanost i prevelika vlažnost gornjeg sloja zemljišta, vodoleži, rana pojava suše u plitkom orničnom sloju. Ugroženost naših zemljišta od prevlaživanja je velika, kako od padavina, tako i od podzemnih voda, naročito pored vodotokova.
Vodno-vazdušni i toplotni režim zemljišta usko su povezani sa njegovim fizičkim osobinama. Poznavanje tih osobina usmerava potrebne aktivnosti u pogledu korišćenja zemljišta (melioracije sa detaljima vezanim za pojedine elemente agrotehnike). Poboljšavanjem fizičkih osobina zemljišta direktno se poboljšava i vodno-vazdušni režim. Postoji čitav niz meliorativnih i agromeliorativnih zahvata koji su danas u primeni, a koji zahtevaju velika materjalna ulaganja.
U meliorativne zahvate, pored odvodnjavanja i navodnjavanja, spadaju i unošenje stajnjaka, opeskavanje zemljišta, vetrozaštitni pojasevi, sistemi obrade zemljišta…
Mere koje se preduzimaju da se zemljišta i vode zaštite od propadanja/degradacije su:
– preventivne
– direktne
U preventivne mere spadaju:
– pravilno korišćenje zemljišta
– pravilna orjentacija parcela
– pravilno postavljanje putne mreže
– primena zaštitnog plodoreda
– konturna obrada zemljišta
– očuvanje i popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta
Direktne mere zaštite zemljišta:
– protiverozione agrotehničke mere (konturna obrada, brazdanje njiva, stvaranje grebenova, lejasta setva, zaštitni plodored, malčiranje zemljišta, popravljanje fizičko-hemijskih osobina zemljišta
– biološke mere (podizanje veštačkih livada i pašnjaka, podizanje šumskih drvoreda, podizanje vetrozaštitnih pojaseva, setva kultura u lejama upravno na pravac vetrova)
– tehničke mere zaštite zemljišta imaju za cilj da zaustave koncentraciju vode u količini koja bi erodirala zemljište (terasiranje zemljišta).
Izvor: dipl. inž Ivan Rangelov, PSSS Niš
Foto: Pixabay
