Prilikom podizanja zasada leske mora se voditi računa o dobrom izboru parcele, klimatskim uslovima, pripremi zemljišta, đubrenju, izboru sadnog materijala i sorti, obaveznom navodnjavanju i mnogim drugim operacijama.
Podizanje jednog hekatra leske je pozamašna investicija i kreće se i do 10.000 evra po hektaru pa čak i više, tako da se greške u izboru parcele za lešnik i greške u samom podizanju zasada kasnije teško mogu ispraviti.
Leski kao i većini voćnih vrsta najviše odgovaraju severne, severozapadne i severoistočne ekspozicije. Takvi položaji su hladniji i vlažniji i više pogoduju lešniku nego južne ekspozicije naročito na nižim visinama. Južne i zapadne ekspozicije su dosta toplije i suvlje pa ih treba izbegavati, ali pošto gajenje leske podrazumeva i obavezno navodnjavanje, mogu se upotrebiti i takvi tereni. Na većim nadmorskim visinama mogu se birati i južne ekspozicije.
Najbolji tereni za gajenje leske su iznad 300 metara nadmorske visine i trebalo bi izbegavati terene sa nadmorskom visinom ispod 100 metara, pogotovu u nekim kotlinama jer je tu izmrzavanje leske sigirno.
Proizvodnja lešnika bez navodnjavanja komercijalno nije značajna. Zato se kod nas u poslednje vreme ne podižu zasadi bez postavljanja sistema za navodnjavanje, najčešće kap-po-kap.
Za podizanje zasada leske mogu se koristiti sadnice koje su kalemljene na Medveđu lesku koje rastu kao drvo ili sadnice žbunaste forme. Svaka opcija ima svojih prednosti i mana, a za koje ćete se odlučiti zavisi pre svega od vaše želje i mogućnosti ali sadnice treba svakako nabavljati iz proverenih rasadnika koji su pod strogom kontrolom nadležnih inspekcija i Ministarstva poljoprivrede. Na žalost, takvih rasadnika je malo i ne mogu da podmire potrebe proizvođača.
Od sorti, kod nas se najviše gaje Istarski dugi, Halski džin, Rimski lešnik, Tonda romana, Tonda đentile, Tonda gifoni i nešto manje Kraford. Koju sortu ćete gajiti zavisi od iskustava na vašem terenu i zainteresovanosti kupca, odnosno, otkupljivača.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na preduseve. Smatra se da je jako dobro da se prethodne godine, pre duboke obrade, izvrši tretiranje zemljišta nekim herbicidima kako bi sledeće godine po sadnji imali manje problema sa korovima. Preporučena količina je u zavisnosti od korova od 4 – 8 l/ha i najbolje ga je upotrebiti po skidanju predkulture. Dobre pretkulture za lesku su one koje se ranije skidaju, kako bi imali vremena za pripremu zemljišta za sadnju, kao što su strna žita, mahunarke i povrće. Na svežim krčevinama ne treba saditi lesku bez odmaranja zemljišta od tri do pet godina, ali preporučuje se sadnja lešnika tamo gde postoji opasnost od osipanja zemljišta usled erozionih procesa jer ništa tako dobro ne veže zemlju kao koren lešnika.
Leska je voćna kultura koja nije veliki probirač prema zemljištu. Pogoduju joj duboka, plodna, rastresita, propustljiva, slabo kisela zemljišta. Može se, ako mora, gajiti i na plitkim, suvim, slabo plodnim zemljištima, ali se ona moraju dobro pripremiti za sadnju i obavezno navodnjavati. Posebno je važno da se izbegne gajenje leske na zemljištu gde se zadržava voda zbog njene velike osetljivosti na suvišak vode u zemljištu, a na nižim terenima obavezna je drenaža terena pre sadnje. Ukoliko se o tome ne vodi računa, može doći do sušenja usled nedostatka kiseonika u zemljištu a i povećana je opasnost od napada plamenjače korena i raznih truležnica. Najbolja su zemljišta tipa gajnjača i aluvijuma.
Pre podizanja zasada obavezno je uraditi hemijsku analizu zemljišta u ovlašćenoj instituciji i na osnovu preporuke za đubrenje zemljišta pristupiti popravci osobina i to dodati deo đubriva pre duboke obrade, a deo pre dopunske obrade zemljišta. Ovaj deo, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i mogućnosti korišćenja sopstvene mehanizacije može koštati od 700 do 2.500 evra.
Kod lešnika se svakako preporučuje podrivanje zemljišta podrivačima ili riperima pre osnovne obrade jer tako pripremljeno zemljište ima mnogo bolji vazdušno–vodni–toplotni režim.
Po završetku obrade i đubrenja pristupa se sadnji. Sadnja se sastoji od razmeravanja zemljišta, obeležavanja sadnih mesta, kopanja jamića i same sadnje. Kopanje jamića za sadnju se može obaviti mašinski ili ručno, s tim što se za mašinsko kopanje mora obratiti pažnja da ne dođe do efekta ’čaše’, odnosno, da se jamić pri prvom pljusku ne bi napunio vodom.
Posle sadnje je obavezna mera zalivanje leske, pogotovu ako je prolećna sadnja u pitanju.
Zasena za lesku nije potrebna jer je to kultura koja voli sunce i bez njega nema normalno zametanje roda i normalan porast.
Prilikom izbora parcele mora se voditi računa o blizini puta, otkupnih mesta, sušara za sušenje ploda kao i nabavci mašina za skupljanje i čišćenje plodova.
Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images
