Krompir u plodoredu dolazi na prvo mesto jer ostavlja zemljište čisto i u dobrom fizičkom stanju tako da se smatra dobrim predusevom za većinu ratarskih i povrtarskih biljka.

Ni pre, ni posle njega ne bi trebalo gajiti srodne biljne vrste: papriku, paradajz i duvan. Rane sorte krompira su vrlo dobar predusev za kupus, soju, boraniju, stočnu repu, krmni kelj. I sam krompir može se gajiti postrno u takozvanoj letnjoj sadnji posle ranog graška, ozime uljane repice i slično.

Krompir dobro podnosi monokulturu, ali dugotrajno gajenje na istim parcelama nije preporučljivo. Kao posledica ovakve proizvodnje je pre svega smanjenje prinosa kao i opasnosti od bolesti i štetočina koje prezimljavaju u zemljištu. Najveći problem mogu stvoriti nematode koje se prenose preko posležetvenih ostataka krompira na zdrav sadni materijal. Preporuka je da se krompir na istu parcelu vraća posle 3-4 godine.

Najbolji predusevi za krompir su leguminoze, prvenstveno lucerka i crvena detelina, a zatim lupina i grahorica. Ovi usevi za sobom ostavljaju zemljište bogato azotom, a svojim dubokim korenovim sistemom poboljšavaju strukturu, pre svega poroznost zemljišta. Gajenje pasulja kao preduseva ima gotovo iste prednosti kao i druge leguminoze, ali njega napadaju virusne bolesti pa se ne preporučuje, posebno kad se radi o plodoredu semenskog krompira. U predelima sa većom nadmorskom visinom, krompiru može da prethode ozima ili jara strno žita (ječam ili ovas), na peskovitim zemljištima raž, a na ravničarskom terenu jednogodišnje leguminoze, ozima i jara strna žita. Detelinsko travne smeše su dobar predusev krompiru u uslovima vlažnije klime.

Izvor: dipl. inž. Milica Popadić, PSSS „Poljosavet“ doo Loznica

Foto: Pixabay