Metiljavost je jedna od najčešćih bolesti svih preživara, pa tako i ovaca, a može biti veoma neprijatna ali i da napravi ogromne štete u ovčarskoj proizvodnji.
Metiljavost ovaca prouzrokuju veliki i mali metilj koji kod životinje napadaju jetru i žive u njoj. Ove dve vrste metilja se međusobno razlikuju po veličini i uslovima pod kojima se razvijaju. Veliki metilj se obično javlja u kišnim godinama i močvarnim područjima, pri čemu vlaga povoljno utiče na razvoj vodenog pužića koji prenosi veliki metilj. Za razliku od njega, mali metilj je više rasprostranjen u sušnim godinama, a u njegovom širenju učestvuju suvozemni puževi i mravi.
Metilj ulazi u životinjski organizam kroz usta prilikom ispaše ili korišćenja zaražene trave i sena. Obolela životinja sa izmetom izbacuje jajašca metilja, koja se na vlažnim terenima, barama, posle tri do šest nedelja pretvaraju u male larve. Takve larve se uvlače u vodene pužiće i preobražavaju u vrlo sitne repate larve (cekarije), koje izlaze iz pužića i u vodi se začaure u cistu. Ciste se prilepe za travu koju stoka pase i tako nastavljaju svoj razvoj u organizmu životinja. Metilj koji je ušao u organizam životinje prodire dalje u jetru, žučni kanal i žučni mehur sišući sokove i razarajući okolna tkiva. Obolele životinje imaju smanjen apetit, naglo mršave, a pojavljuju se i znaci anemije. Na grlu, vratu, prsima i trbuhu ovaca obolelih od metilja pojavljuju se otoci. Sluzokoža na ustima je bleda, vuna opada, grla naizmenično imaju dijareju i zatvor, mršave i na kraju uginu. Kod ovaca ponekad može doći i do pobačaja, kao i rađanje slabijih jagnjadi.
Preventivna zaštita se sastoji u redovnom tretiranju ovaca i jagnjadi odgovarajućim antihelminticima od kojih se najčešće koriste abendazol, nilzan, faskoverm…, ali najbolje je o postojećim preparatima konsultovati veterinarsku službu. Ovce bi ovim lekovima, po pravilu, trebalo tretirati dva puta godišnje i to u proleće i jesen. U cilju sprečavanja širenja metilja preporučuje se da se nekoliko dana posle početka davanja lekova obavi čišćenje objekata, odnosno prostirke. Ako životinja ima proliv, trebalo bi joj dati sredstvo koje to zaustavlja, po preporuci veterinara. Preventiva obuhvata i meliorativno uređenje livada i pašnjaka, odnosno, njihovo isušivanje kako bi se sprečilo razmnožavanje barskog pužića. Jedna od preventivnih mera je i uskladištenje sena šest meseci pre hranjenja životinja.
Izvor: dipl. inž. Biljana Aleksić, PSSS Kraljevo
Foto: Unsplash
