Mikrobilje – zdrava organska hrana

68

Mikrobilje predstavlja mlade izdanke povrća, začinskog bilja i žitarica u fazi razvoja kotiledonih ili prvih pravih listova.

Atraktivnog je izgleda, različitih tekstura i boja, vrlo intenzivnog ukusa, od blagih slatkastih, kiselih do pikantnih i ljutih, zato je omiljena dekoracija i dodatak jelima svih svetskih kuvara. Može se koristiti u salatama, umacima, čorbama, sendvičima, ribljim i mesnim jelima, kao dodatak smutijima sa voćem i povrćem. Sve više pobornika zdrave ishrane se odlučuje na sopstveni uzgoj mikrobilja i naklijavanje semena kako bi obogatili svakodnevene obroke. Razlog tome je njegova velika nutritivna vrednost, a ima i važnu ulogu u detoksikaciji organizma i jačanju imuniteta, a kako se konzumira u svežem stanju ne dolazi do gubitka hranjivih materija koji bi nastao termičkom obradom.

Mikrobilje se najčešće plasira u svežem stanju na tržište, svega nekoliko sati posle „berbe”, ili u posudama u završnoj fazi rasta, spremno za šišanje.

Mikrobilje je bogat izvor vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa. Utvrđeno je da sadrži 4 – 60 puta više vitamina i minerala u odnosu na biljke u punoj tehnološkoj zrelosti.

Najpopularnije vrste su rotkvica, brokoli, bosiljak, rukola, slačica, grašak, suncokret. Zahvaljujući različitoj teksturi i intenzivnim bojama, veliki broj začinskog bilja, ali i povrća se uzgaja na ovaj način. Ono što je bitno naglasiti jeste da plodovito povrće kao što su paradajz, paprika, patlidžan nikako ne uzgajamo i ne konzumiramo kao mikrobilje zbog sadržaja alkaloida.

Pored toga, mikrobilje je već godinama unazad na listi najzdravijih namirnica, pa je sve više traženo i u svakodnevnoj pripremi obroka.

Ono što definitivno predstavlja veliku prednost kada je mikrobilje u pitanju jeste to što je izuzetno jednostavno za uzgoj i za kratak vremenski period je spremno za konzumiranje. Kada je u pitanju profesionalna proizvodnja mikrobilja, najčešće se odvija u plastenicima uz dopunsko svetlo u zimskom periodu ili u zatvorenom prostoru koji je prilagođen toj nameni.

Mikrobilje se uzgaja na supstratu i pored semena, kvalitetan supstrat igra ključnu ulogu kada je ova vrsta uzgoja u pitanju. Najbolje je kupiti supstrat namenjen za uzgajanje rasada na organski način. Debljina sloja supstrata kreće se od 4 do 6 cm i zavisi od veličine semena. Ono o čemu bi trebalo voditi računa jeste da se ne koristi supstrat za cveće jer je obogaćen mineralnim đubrivima koja mogu negativno uticati na seme i sprečiti ili usporiti klijanje.

Seme koje koristimo za setvu povrća u bašti se ne preporučuje za naklijavanje i proizvodnju mikrobilja jer nije odgovarajuće sorte, a postoji i mogućnost da je tretirano fungicidima tako da bi konzumiranje takvog semena imalo jako negativan uticaj po čovekovo zdravlje. Najbolje je koristiti seme za naklijavanje i mikrobilje organskog porekla.

U zavisnosti od vrste biljke, optimalna temperature za klijanje i nicanje semena varira između 18-20°C. Kako bi povećali vlažnost koja je neophodna za klijanje semena preporučuje se stavljanje providne folije preko posude. Folija ima ulogu da zadrži vlažnost u zoni semenke i osigura bolje nicanje. Čim biljčice počnu da niču, folija se uklanja. Dalja briga se svodi na redovno zalivanje, ali ne preterano jer ono može da dovede do pojave buđi i propadanja mikrobilja. Pošto proklija, najviše mu odgovara osvetljeno mesto, pa bi dobar izbor lokacije bio prozorska daska. Za zalivanje se preporučuje destilovana voda ili voda sa česme koja je odstajala 24 časa.

Mikrobilje je najbolje „šišati” oštrim makazama i koristiti sveže ili skladištiti u frižider na par dana.

Mikrobilje se ne obnavlja posle berbe, tj. prirodna tendencija biljke jeste da raste, ali znatno sporije i mnogo slabijeg nutritivnog sastava, tako da se primenjuje samo jedna „berba”.

Izvor: dipl. inž melioracija zemljišta i voda Valentina Aleksić, PSSS ’Poljoservis’ Knjaževac

Foto: Envato


reklama