Čuveni italijanski „Parmigiano reggiano“, sir parmezan, omiljen u testeninama i salatama, jedan je od najfalsifikovanijih sireva na svetu. Sada su njegovi proizvođači pronašli novi način da uzvrate falsifikatorima – dodavanjem mikročipova.
Ovaj potez je najnovija inovacija iz Parmigiano Reggiano Consortium (PRC), udruženju koje nadgleda proizvodnju ovog sira i koje već jedan vek pokušava da se izbori sa jeftinijim imitacijama koje ne ispunjavaju njihove stroge zahteve.
Sir, koji svoju istoriju može pratiti sve do srednjeg veka, dobio je status zaštićene oznake porekla u EU 1996. godine. Prema tim pravilima „Parmigiano reggiano“ je jedina vrsta koja se može nazvati parmezanom u Evropi, mora da se pravi u malom delu severne Italije, uključujući provincije Parma i Ređo Emilija. Pored toga, točkovi sira, koji u proseku teže 40 kilograma, moraju da sazrevaju najmanje 12 meseci u planinskom području i moraju da budu testirani od strane stručnjaka dve godine posle proizvodnje kako bi se osigurao kvalitet, piše „The Guardian“.
S obzirom na stroga pravila za dobijanje sertifikata, takvi delikatesi se obično prodaju po višim cenama, što ih čini primamljivim za imitacije. Tako PRC procenjuje da godišnja globalna prodaja falsifikovanog sira dostiže oko dve miljarde dolara, što nije daleko od prodaje autentičnog proizvoda, koji je prošle godine dostigao rekordnih 2,9 mlijarde dolara.
Sada proizvođači isprobavaju najsavremenije metode autentifikacije, mikrotranspondere, čipove, veličine zrna soli umetnute u nalepnice koje se nalaze na kori 120.000 kolutova sira. Mikročipovi su bezbedni za jelo, ali je malo verovatno da će se jesti, s obzirom na njihovu lokaciju u tvrdoj koži sira, koja je napravljena od mlečnog proteina kazeina.
Čipovi funkcionišu kao dugotrajne oznake za hranu koje se mogu skenirati i koje omogućavaju potrošačima da prate svoj proizvod tamo odakle je nastao. Napravljeni od strane američke kompanije „p-Chip Corporation“, ugrađeni su direktno u oznaku QR koda i funkcionišu kao „mala digitalna sidra za fizičke predmete“.
Proizvođači veruju da je potrebna nova tehnologija, u vreme kada je izvoz parmezana na međunarodna tržišta u porastu, a nešto manje od polovine prošlogodišnje proizvodnje izlazi van granica Italije.
Foto: Pixabay
