Za sortu priznata 2004, mildora je dobijena ukrštanjem sorti lardž šugar prun (Large Sugar Prune) i čačanske lepotice 1980. godine.

Stablo je umereno bujno. Krošnja je prilično gusta, jakog skeleta. Prvenstveno rađa na majskim kiticama, ostale su manje zastupljene. U cvetnom pupoljku sadrži prosečno 1,83 cveta. List je srednje velik i prilično gladak. Cvet je srednje krupan i dobro razvijen. Cveta 2-3 dana posle stenleja (Stanley). Delimično je samooplodna.

Rodnost mildore je osrednja do dobra, zavisno od lokaliteta i godine. Prema virusu šarke šljive (Plum pox virus) je praktično otporna, ali osetljiva je na trulež ploda (Monilinia laxa). Ispoljava dobru kompatibilnost sa sejancem dženarike kao podlogom.

Plod je sitniji do srednjekrupan, prosečno oko 30 g. Dimenzije ploda su: visina 35,5 mm, širina 3,0 mm, debljina 30,2 mm. Oblik je okrugao do jajast. Pokožica mu je dosta tanka, crvena, sa pepeljkom. Mezokarp je zlatnožut, izrazito sladak. Rastvorljivih suvih materija sadrži od 22,6 do preko 32%. Koštica je srednje krupna (0,99 g), svetlo braon boje. Dimenzije koštice su: visina 20,9 mm, širina 12,3 mm i debljina 7,0 mm.

Sazreva oko sedam dana posle stenleja i dobre je transportabilnosti.

Mildora je sorta pogodna za sušenje. Daje dobru suvu šljivu ćilibarne boje. Trebalo bi je gajiti u lokalitetima gde nema veće opasnosti od truleži ploda (Monilinia spp.) i poznih mrazeva.

Autori sorte su dr Dobrivoje Ogašanović, dr Milojko Ranković, dr Svetlana А. Paunović i dr Olga Mitrović.

Izvor: Institut za voćarstvo

Foto: Institut za voćarstvo