Misterija niske otkupne cene višanja

735

Dok malinari obaraju rekorde u zaradama proizvođači višnje u pojedinim krajevima Srbije već nekoliko sezona imaju problema zbog niske otkupne cene tog voća.

Voćari iz prokupačkog kraja nedavno su najavili da odustaju od berbe, zbog cene od 35 dinara za kilogram, a kako je objavila agencija Beta, voće će nuditi i besplatno da ne bi propadalo na drveću. Rekli su da i se berba uopšte ne isplati ove sezone jer berači uzimaju 25 dinara po kilogramu, kao i da će ovakva situacija naterati mnoge da prestanu da se bave proizvodnjom višanja.

Poslednja kriza oko loših cena ovog voća bila je 2020, ali se i inače one ponavljaju ciklično, na nekoliko godina. Još tada su stizali apeli proizvođača s juga Srbije da otkupljivači za kilogram višanja nude svega 25 dinara. Hladnjačari su, prema svedočenju voćara, odbijali da otkupljuju višnju prve klase i podvodili je pod lošijom kako ne bi platili višu cenu.

Protestovali su i voćari iz Topole i Merošine, poznate po uzgoju oblačinske višnje, i tražili da usled lošeg stanja na tržištu i visokih dnevnica, dobiju bar cenu iz 2019. kada je prva klasa plaćana 53, a druga 38 dinara.

Oblačinska, sitnija višnja, koja je u Srbiji raširena kao autohtona sorta, i inače je jeftinija u otkupu od krupnoplodnih sorti i njena cena već godinama je neizvesna. Na jugu Srbije ona je zastupljena gotovo stoprocentno, a na nivou Srbije u 60 do 70 odsto.

Krupnije sorte, recimo šumadinka, obično su skuplje u otkupu mada ne svake godine, ali stručnjaci su ranije objasnili da je njihova cena stabilnija jer ih izvoznici otkupljuju za rusko tržište.

Pre samo nekoliko godina, tačnije 2017, objavljena je Studija o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV. Uz kukuruz, najbolju prognozu imala je upravo višnja, čiji je indeks konkurentnosti bio veći čak i od maline. Kako je tada navedeno, razlog je to što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala, a ispred nas bili su samo Španija i Mađarska. Ipak, naglašeno je da proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira.

– Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – naveli su analitičari u obrazloženju.

Šta se dogodilo u međuvremenu da je cena ovog voća u otkupu postala tako niska, a njena proizvodnja praktično neisplativa.

Kako je za „Politiku” rekao profesor Zoran Keserović, jedan od najistaknutijih stručnjaka za voćarstvo, cena višnje u Vojvodini bila je dobra, dok u centralnoj Srbije već neko vreme postoje problemi sa tehnologijom, prinosima i smanjenjem troškova proizvodnje.

– U Vojvodini svaka plantaža ima svoje tresače i kombajne i tako smanjuju troškove proizvodnje. Samo troškovi berbe su 19 do 20 dinara. Takođe u centralnoj Srbiji nema tunela za duboko smrzavanje. Svake godine imamo istu situaciju, a ne vidim da se u poslednjih tri ili četiri iko iz Vojvodine bunio zbog cene višnje – naglasio je Keserović.

Napomenuo je kako ne postoji manjak tražnje na tržištu i da je u poslednjoj deceniji višnja među deset izvoznih poljoprivrednih proizvoda.

– Iako je jako sitna nema bolje višnje za preradu od oblačinske, ona ima aromu i dosta suve materije. Nema zamene za nju kada je reč o kvalitetu za preradu – smatra Keserović.

Upitan da li se može sumnjati i na ucenjivačku politiku otkupljivača, on je odgovorio da ima i toga jer se u celom lancu pojavljuju i nakupci, a proizvođači nisu vlasnici niti imaju akcije kod hladnjačara.

– Mora da se reši i monopol hladnjačara. To što se dešavalo kod maline, događa se i kod oblačinske višnje – naveo je profesor Zoran Keserović.

Izvor: Politika

Foto: Envato


reklama