Da bi se u sadašnjim uslovima izmenjene mikroklime moglo uspešno da se pčelari, ostvari solidan prinos kao i prihod, potrebno je osim primene savremene tehnologije pčelarenja kontrolisati i kvalitet same matice kao osnovu za dalji napredak.
Kvalitet same matice se ogleda ne u njenom izgledu, veličini, boji, već u njenoj sposobnosti da polaže oplođena jaja u što većem broju, kao i samoj kompaktnosti pčelinjeg legla.
U svom kratkom životu, matica ima dvostruku ulogu i to da vrši proizvodnja jaja i lučenje feromona. Takođe postoji veliki broj drugih faktora koji utiču na sam kvalitet matica, poput genetske osnove – genotipa, kao i uslova sredine – fenotipa. Ako se obezbede optimalni uslovi za njen razvoj uz dovoljne količine kvalitetne hrane u kvalitetnim odgajivačkim društvima, i ako se oplodila sa dovoljnim brojem trutova, matica ima sve preduslove da bude kvalitetna.
Mora se voditi računa da se prilikom proizvodnje samih matica, matičnjaci odgajaju u ne velikom broju, pre svega zbog adekvatne ishrane samih matičnjaka.
Dobre matice daju kompaktno, kvalitetno leglo. Postoji mogućnost i pojave matica koje nisu dovoljno oplođene spermom trutova, koje nisu bile na dovoljnom broju „svadbenih letova” i onda postoji uslov da one postanu takozvane trutuše, tj. matice koje ne zanose oplođena jaja.
Zato sama nabavka pčelinjih zajednica sa dobrim higijenskim osobinama, što je pre svega izuzetno važno u savremenom pčelarenju, od proverenih uzgajivača rojeva i matica uslov je da ne dolazi do velikih problema na samim pčelinjacima.
Praćenje matica na duži vremenski period kroz produktivnost, zazimljavanje, sklonost rojenju, agresivnost, vrlo su bitni pokazatelji za ponašanje jednog pčelinjeg društva.
Po potrebi, svaka matice može se obeležiti određenom bojom karaterističnom za svaku godinu i na taj način se može lako pratiti sama njena produktivnost i kvalitet.
I na kraju, nepisano je pravilo da bi maticu trebalo menjati svake druge, eventualno treće godine kako bi se sama ekonomičnost pčelarenja pokazala opravadanim.
Izvor: mast. inž. polj Nenad Stefanović, PSSS Leskovac
Foto: Pixabay
