U Srbiji u delatnosti lov, traperstvo i odgovarajuće uslužne delatnosti posluje 35 firmi, a njihovi ukupni prihodi u 2022. godini iznosili su 100 miliona dinara (100.425.000), piše Biznis.rs.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, prihodi su u 2020. iznosili 58.158.000 dinara, a godinu dana kasnije 78.631.000 dinara, što ukazuje na postepen rast ovog sektora.
Centar za unapređenje lovstva i lovnog turizma iz Novog Sada zabeležio je najveći prihod u 2022. godini od 27.834.000 dinara, a oni su u 2023. porasli na više od 32 miliona dinara. EBITDA ovog preduzeća u 2022. godini iznosila je 1.089.000 dinara, da bi u 2023. zabeležila pad na 765.000 dinara.
Na drugom mestu od 20 najbolje rangiranih preduzeća po prihodima nalazi se Ferox Field iz Salaša sa ostvarenih 11.725.000 dinara, te i oni beleže rast u odnosu na godinu ranije. Treće je Privredno društvo Fazanerija iz Uba, čiji su ukupni prihodi u 2022. iznosili 9.557.000 dinara, i oni su u odnosu na 2021. u rastu za nekih 3,5 miliona dinara.
Privredno društvo Vojvođanski lovac za razvoj lovstva iz Novog Sada imalo je ukupne prihode od 9.307.000 dinara, i oni su u blagom rastu u odnosu na 2021. godinu.
Milenko Zeremski, direktor ovog privrednog društva, kaže za Biznis.rs da uglavnom imaju poznate klijente – to su lovačka udruženja sa područja Vojvodine, i za njih rade planska dokumenta.
– Takođe, gde nemaju upravnika lovišta, odnosno stručno lice, neko od nas radi po ugovoru i to nam je osnovna delatnost. Mi nemamo prostora da širimo posao dalje, limit je dostignut. Kriza nije zaobišla i nas, gledamo da izađemo lovačkim udruženjima u susret, te je cenovnik naših usluga prihvatljiv za njih. Skromni smo i što se tiče naših plata – objašnjava Zeremski.
On smatra da lovni turizam, koji takođe spada u njihove usluge, nije dovoljno razvijen u Srbiji, odnosno nije na zavidnom nivou.
– Uglavnom se odvija sporadično, sa sitnom divljači i kada je sezona srndaća, nije ni blizu kao nekada. Trebalo bi povećati fondove divljači, a poteškoća je i to što nismo u Evropskoj uniji – to otežava određene procedure oko unošenja oružja, iznošenja divljači… – ističe Milenko Zeremski.
On dodaje da je slabo interesovanje mladih za ovu delatnost i ovaj hobi – više su okrenuti kompjuterima nego prirodi.
– Naši klijenti i članovi saveza su stariji ljudi. Ovakva situacija nije samo kod nas, u Italiji je broj lovaca prepolovljen. Tome doprinosi i propaganda protiv lova, zbog ubijanja životinja – objašnjava Zeremski.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato
