Mlečna groznica krava (pauerperalna pareza ili porođajna hipokalcemija) je akutni poremećaj mineralnog metabolizma. Javlja se sa početkom laktacije koju prati hipokalcemija i hipofosfatemija.
Životinje sa genetskom predispozicijom za visoku proizvodnju mleka su najugroženije i to neposreno pred porođaj i do 72 časa posle teljenja.
Krave imaju slab apetit i probleme sa probavom. U početku su slabe, snižava im se telesna temperatura i nesigurno hodaju, a kasnije nisu u stanju da ustanu, nemaju snage ni da se otele, snižava im se telesna temperatura, slabo reaguju, oči su im izbuljene, hladnih su ušiju i suve njuške, a često se u ovom stadijumu javlja i nadimanje. Kod obolelih životinje dolazi do hipokalcemije, hipofosfatemije, pareze poprečno-prugaste i glatke muskulature, slabosti mišića, gubitka svesti, kome. Bolest može da se završi i letalnim (smrtnim) ishodom.
Hipokalcijemija je poremećaj elektrolita koji karakteriše sniženje koncentracije kalcijuma u krvi. Nastaje usled pojačane aktivnosti mlečne žlezde i gubitak kalcijuma preko kolostruma je brži nego što se može nadoknaditi apsorpcijom iz tankih creva ili mobilizacijom iz koštanog tkiva. Veći broj krava odreaguje na infuziju kalcijumovim solima. Kod 15% krava javlja se sindrom „ležeće krave“ koji se odnosi na krave sa produženim ležanjem posle porođaja bez poremećaja svesti. Sindrom „ležeće krave“ nastaje kao posledica hipofosfatemija, odnosno sniženog nivoa fosfora u krvi. U narodu se ova bolest opisuje kao „spala sʹnogu“.
Mlečna groznica se najčešće javlja na farmama, kod krava sa visokom proizvodnjom mleka. Predisponirajući faktori koji utiču na pojavu bolesti su: ishrana, uslovi držanja, rasa i starost životinja.
Biološki proces nastanka i razvoja mlečne groznice (puerperalne pareze) nije u potpunosti razjašnjen.
Prema podacima iz literature puerperalna pareza ima tri faze:
I – U prvoj fazi, životinje su uznemirene i osetljive na spoljne nadražaje. Mogu da se jave blage drhtavice na leđima, vratu i mišićima ekstremiteta. Otežano ustaju i pri hodu su nesigurne. Od ovog oblika bolesti krave mogu da se spontano oporave, ali ukoliko se ne započne terapija kalcijumom, bolest će napredovati u drugi, teži stepen.
II – U drugoj fazi, životinja ne može da ustane. Glava je povijena u stranu i oslonjena na grudni koš. Apatična je i ne reaguje na spoljašnje nadražaje. Krave su anoreksične i imaju suvu njušku, subnormalnu telesnu temperaturu i hladne ekstremitete. Dolazi do pareze mekog nepca i dijafragme, pa je disanje otežano i čujno. Izostaju defekacija i uriniranje, a laktacija se naglo smanjuje.
III – U trećoj fazi, krave progresivno gube svest do tačke kome. Rad srca je jako ubrzan (oko 120 otkucaja u minuti). Ako se ne primeni terapija, krava ugine za manje od šest sati.
Da bi se izbeglo trajno oštećenje mišića i nervnog sistema, potrebno je što pre stabilizovati normalnu količinu kalcijuma u krvi. Aplikacijom rastvora kalcijumovih soli hipokalcemičnim grlima grčevi mišića prestaju i vraća se normalna neuromišićna funkcija organizma. Povratak funkcije glatkih mišića se ispoljava uriniranjem i defekacijom čim krava ustane. Kod 25-30% krava simptomi bolesti se ponovo javljaju posle 24-48 časova, pa je potrebno ponoviti terapiju. Da bi se smanjila mogućnost remisije, preporučuje se da se posle puerperalne pareze ne obavlja kompletna muža životinje.
Istraživanja sprovedena poslednjih godina ukazuju na poremećaje metabolizma na ćeliskom nivou, odnosno da presudnu ulogu u nastajanju ove bolesti imaju promene na specifičnim receptorima za hormone koji su glavni regulatori homeostaze kalcijuma i neorganskog fosfora. Aktivna forma vitamina D je neophodana za normalnu resorpciju kalcijuma i neorganskog fosfora iz tankih creva. U ćelijama mlečne žlezde postoje receptori za aktivnu formu vitamina D, što uslovljava i transport kalcijuma u ćelije mlečne žlezde, odnosno aktiviranje ove kalcijumove pumpe. Ovi mehanizmi utiču da mlečna žlezda tokom laktacije funkcioniše kao autonomni organ u velikoj meri nezavisan od opšte homeostaze kalcijuma.
Opadanje koncentracija kalcijuma i fosfora u krvi nastaje usled njihovog gubitka preko kolostruma, odnosno mleka, a organizam nije u mogućnosti da ih resorbuje iz creva ili mobiliše iz koštanog tkiva. Nagli gubitak je takav da se sa mlekom gubi za svaki litar 1,0-1,5 g kalcijuma, a u kolostrumu 1,0-2,0 g, odnosno fosfora 0,8-1,2 g po litru mleka, odnosno 0,9-1,8 g kroz kolostrum.
Sa starošću krava se smanjuje resorpcija kalcijuma i fosfora iz creva. Na nedovoljnu resorpciju iz skeleta utiče i raspoloživa količina koštane mase koja kod mladih životinja iznosi 5-20 %, a kod starijih 2,5%. Nemogućnost mobilizacije iz kostiju je povezana sa aktivnošću paratiroidne žlezde. Njena aktivnost se smanjuje kada se krave u zasušenju hrane obilno sa kalcijumom. Za vreme i nekoliko časova posle teljenja nastaje fiziološki pad koncentracije kalcijuma na 1,7-2,1 mmol/l i neorganskog fosfora na 1-1,6 mmol/l (fiziološke vrednosti Ca: 2,1-3,0 mmol/l; P:1,6-2,3 mmol/l). Ovakav nizak nivo održava se najviše 1 do 2 dana, dok se vrednost magnezijuma ne menja. Pareza nastaje kada se nivo kalcijuma u krvi spusti ispod 1,7 mmol/l, fosfademija održi na istom nivou ili opadne, a magnezinemija poveća ili se neznatno smanji. Hipokalcemija sa normalonom magnezinemijom dovodi do pareze poprečno-prugaste muskulature. Ovakvo stanje ima za posledicu pad krvnog pritiska, smanjenu motoriku digestivnog trakta, parezu mišića i nemogućnost stajanja. Dok fiziološki odnos Ca:Mg iznosi 2:1, kod puerperalne pareze odnos Ca:Mg iznosi 5,6:1, što dovodi do nekrotičnog delovanja na centralni nervni sistem i javlja se poremećaj svesti. U slučaju kada su vrednosti magnezijuma u krvi niži, mogu se kod paretične krave pojaviti znaci drhtanja, trzanja pa i grčeva, tako da se približava stanju tetanije kada odnos Ca:P poveća čak do 14,6:1. Pad fosfatemije usmerava parezu u njenu atipičnu formu. Pri ishrani mlečnih krava u visokom graviditetu sa odnosom Ca:P- 4,5:1 pojava puerperalne pareze je česta. Preporuka je da na oko 4-5 nedelja pre teljenja odnos Ca:P bude 1:1,3. Viši sadržaj fosfora pomaže resorpciju kalcijuma i povećava aktivnost paratiroidnih žlezda.
Preventivno davanje kalcijuma i vitamina D, deset dana pre teljenja, smanjuje mogućnost nastanka bolesti, ali ova mera nije uvek efikasna. Ishrana krava u poslednjoj trećini graviditeta hranom sa smanjenom količinom kalcijuma nije toliko efikasna. Obrok siromašan kalcijumom stimuliše mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i njegovu resorpciju iz digestivnog trakta. Iz tog razloga preporučuje se da obrok dve nedelje pred teljenje sadrži manje od 80 g kalcijuma, 60 g fosfora i oko 35000 I.U. vitamina D, a posle teljenja trebalo bi obezbediti adekvatne količine kalcijuma u obroku. Hraniva koja sadrže malu količinu kalcijuma su krompir i druga korenasto-krtolasta hraniva, pivski trop, sačma od kukuruznih klica, mekinje i stočno brašno. Ishranu treba postepeno prilagoditi jer nagle promene pre i posle teljenja mogu izazvati razne poremećaje kod preživara. U obroke koji su siromašni kalcijumom i vitaminom D dodaju se vitaminsko-mineralne smeše koje obezbeđuju potrebe za ovim materijama.
Smanjenju mogućnosti pojave bolesti doprinosi i izvođenje krava iz štala. Mnogo manji broj zabeleženih slučajeva mlečne groznice je kod grla koja su slobodna i redovno se kreću u odnosu na ona koja su zatvorena u štali i na vezovima.
Izvor: mr Violeta Petrović-Luković, PSSS Kragujevac
Foto: Unsplash, Pixabay