Stočari koji se bave muznim govedarstvom u Šumadiji najčešće su nasledili farme od starijih generacija. Zbog toga mnogi ne žele da odustanu od proizvodnje mleka iako su troškovi veliki, a zarada mala.
Pojedini su čak prodali sve krave, dok većina smanjuje broj grla, kako bi uspela da održi proizvodnju.
Milan Simić u selu Cerovac kod Kragujevca ima farmu od 18 muznih krava, a pored proizvodnje mleka ima i goveda u tovu. Ukupan broj grla sa podmlatkom iznosi 46, a čitava porodica od sedam članova uključena je u proizvodnju. Porodica Simić obrađuje oko 40 hektara, a sva hrana koja se proizvede koristi se za ishranu goveda.
– Ja se bavim ovim poslom od svoje rane mladosti i detinjstva, jednostavno sam imao želju da se ovim bavim, ali kako godine prolaze jednostavno gubim nadu u ovaj svoj posao zato što su inputi proizvodnje veoma otišli visoko, naročito u poslednje vreme tako da dolazi do neisplativosti baviti se ovim poslom. Imamo i svakodnevne gubitke, jednostavno troškovi proizvodnje su mnogo veći u odnosu na zaradu koja se dobije po litru mleka ili po kilogramu mesa. Trudimo se da proizvedemo što veće količine hrane i mi sa našeg imanja proizvodimo dovoljne količine sena, silaže, kukuruza i sve što ide kroz stočnu proizvodnju. Sad trenutno razmišljamo o smanjenju broja grla zbog situacije koja je nastala zato što cene mleka i mesa ne prate proizvodnju i iz dana u dan skaču inputi kroz stočnu hranu – rekao je Milan Simić.
On objašnjava da svakoga dana na farmi proizvedu preko 200 litara mleka, ali za potrebe ishrane teladi redovno predaju 180 litara. Zdrava ishrana ključna je i za kvalitet i za količinu mleka po grlu.
– Cena mleka se trenutno kereće od 40-43 dinara bez premije što uopšte ne pokriva troškove proizvodnje, trebalo bi da cena mleka bude duplo veća. Mleko predajemo redovno, svakoga dana. Više ne sirimo iako smo godinama to radili, majka je nekada išla na kragujevačku pijacu, prodavala sir i mleko. Mi sada proizvodimo samo mleko, a više bih voleo da nema premije, ali da bude realna cena mleka i da imamo neku normalnu zaradu na osnovu litre mleka. Što se budućnosti tiče, ukoliko se nešto ne bude regulisalo po pitanju cene mleka i inputa ugasićemo mlekarstvo i preći ćemo ili samo na tov junadi ili ćemo kompletno da batalimo ovaj posao i da se samo bavimo ratarstvom ili nečim drugim u poljoprivredi – kazao je Simić.
Stručnjaci za stočarstvo i pored visokih troškova proizvodnje smatraju da se ipak nešto promenilo na bolje, cena mleka je porasla u odnosu na kraj proše godine iako su mnogobrojni problemi ostali.
– Mi smo stalno na terenu i bitna nam je ta povratna informacija od naših proizvođača. Što se tiče broja grla ne opada broj toliko rapidno kada su muzna grla u pitanju. Neko se možda neće složiti sa mnom ali moje je mišljenje da se ipak nešto menja. Na primer jedan proizvođač je u jednom selu prodao 14 grla i to za tri dana, prodao je muzna grla bez problema i prešao je na drugu proizvodnju. Međutim nije sad baš to tako da svi prodaju muzna grla odjednom. Problema naravno ipak ima ali eto mislima da je malo bolja situacija nego što je bila. Mnogi ljudi odlaze sa sela i to je trend ne samo kod nas već i u Evropi, u ostalim evropskim zemljama mnogo manje ljudi živi na selu nego kod nas. Ipak ima i nekoliko desetina mladih ljudi kod nas po selima koji nastavljaju da se bave stočarskom proizvodnjom i sve više ima ljudi koji drže po deset, dvadeset krava i moje je mišljenje da treba da bude broj grla između 15 i 20 da bi ta proizvodnja bila rentabilna i da bi se isplatila – saopštio je Goran Joksić, savetodavac za stočarstvo.
Proizvodnja u mlečnom govedarstvu zahteva veliki rad, odricanje i prisutnost na farmi zbog toga mnogi stočari u Šumadiji nisu zadovoljni trenutnom situacijom sa cenama i troškovima proizvodnje. I pored toga, većina njih nastavlja sa poslom koji se najčešće generacijski nasleđuje kako bi i dalje opstali i ostali na selu.
Izvor: RTV
Foto: Unsplash