Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović najavio je da bi u 2019. moglo da se razmatra uvođenje depozitnog sistema u Srbiji, kojim bi trebalo da bude regulisan povraćaj, odnosno odlaganje ambalaže i njeno zbrinjavanje.
– Trenutno se radi studija koja treba da pokaže koji model upravljanja otpadom, odnosno koji vid depozitne šeme, koja podrazumeva povraćaja novca za ambalažu, može biti primenjen u Srbiji – kazao je Radović agenciji Beta.
On je precizirao da će ta procena biti završena tokom ove godine, posle čega se očekuje javna debata, a zatim bi trebalo da usledi i usklađivanje pravilnika i zakona, kako bi se stvorili uslovi za uvođenje depozitne šeme.
– Uvođenje depozitnog sistema, najpre za limenke i PET ambalažu, trebalo bi da podstakne građane, kao i privredu da ne odlažu više otpad u životnu sredinu – kazao je Radović.
Kako je dodao, deo studije trebalo bi da pokaže i na koji način će se finansirati depozitni sistem.
– Iskustva zemalja koje su primenila depozitnu šemu pokazala su rast stepena povraćaja ambalaže, pa je tako, na primer, Litvanija za dve godine sa 43 procenta došla na 92 odsto povraćaja ambalaže – objašnjava Radović.
On smatra da bi trebalo podići svest građana o značaju takvog prikupljanja otpada, ali i pripremiti privredu na takav vid zbrinjavanja otpada koji postaje praksa u mnogim zemljama EU.
– Bilo kakva odluka u vezi sa depozitnim sistemom biće doneta u saradnji sa privredom, ali biće vođena nacionalnim interesima zaštite životne sredine – kazao je Radović.
Direktor Agencije za zaštitu životne sredine najavio je i da bi u 2019. godini mogla da se razmatra zabrana uvoza dizel vozila sa „evro 3“ motorom, koji su trenutno najveći zagađivači životne sredine u saobraćaju.
Radović je podsetio da se u Srbiju godišnje uveze 120.000 do 180.000 automobila i da su u većini slučajeva polovni „dizelaši“. Zbog toga, kako je dodao, nadležno ministarstvo razmatra pokretanje inicijative da se pooštre uslovi uvoza, odnosno zabrani uvoz dizel vozila sa „evro 3“ motorom.
Govoreći o radu Agencije, kao najveće uspehe u 2018. godini naveo je priznanje evropskih kolega za napredak i ocenu da je ova institucija spremna za pristupanje Evropskoj agenciji za zaštitu životne sredine.
– Započeli smo inicijativu da postanemo članica evropske agencije – kazao je Radović i istakao da su evropski standardi dostignuti uprkos mnogo manjim sredstvima koje domaća agencija ima u odnosu na kolege u inostranstvu.
Prema njegovim rečima, godišnje se za rad Agencije izdvaja oko dva miliona evra, što je nekoliko desetina puta manje od, na primer, agencije u Velikoj Britaniji koja dobija 700 miliona funti ili u Nemačkoj koja dobija oko 800 miliona evra.
Radović očekuje da bi u toku ove godine Agencija mogla da postane i izvršni organ Ministarstva zaštite životne sredine koji će u potpunosti sprovoditi naplatu ekološke takse.
Kako je kazao, razmatra se da Agencija dobije veća ovlašćenja, kako bi se obveznicima koji moraju da plate ekološku taksu taj proces pojednostavio i olakšao.
– U 2019. radićemo na tome i da dodatno modernizujemo i osposobimo mrežu za monitoring vazduha nabavkom nove opreme u postojećim mernim stanicama – najavio je Radović.
On je dodao da je u planu i otvaranje novih mernih stanica za merenje kvaliteta vazduha i to u Smederevu, Nišu i Beogradu, ali i u još nekim mestima gde postoji potreba, a na koja stručnjaci budu ukazali.
Foto: Pixabay
