Poznat i kao divlja mirođija, morač je cenjena aromatična biljka čiji plodovi sadrže dragocena etarska ulja, a pravilan uzgoj donosi i značajne prinose.
Morač ili divlja mirođija (Foeniculum vulgare Mill.) je višegodišnja zeljasta biljka iz familije Apiaceae. Koren je vretenast i razgranat. Stabljika je uspravna, šuplja, okrugla i dostiže visinu 1,5 do 2 m. Grananje počinje od polovine biljke pa naviše. Nadzemni organi propadaju svake godine, a u proleće izbijaju nove stabljike. Listovi su zelene do sivoplave boje, goli, perasto deljeni sa gotovo končastim režnjevima.
Lišće morača je identično lišću mirođije, samo je krupnije. Cvetovi su sitni, žuti, sakupljeni u krupne štitove. Morač dugo cveta počev od jula do oktobra. Dugotrajno cvetanje doprinosi neujednačenom sazrevanju, što prestavlja teškoću pri određivanju momenta žetve. Plod se sastoji od 2 semenke i lako se raspada na dva dela. Plod je voštano zelene boje. Zrelost plodova se manifestuje pojavom sivožutih rebara po dužini. Dužina plodova je 6-10 mm. Težina 1.000 semenki iznosi oko 5-7 grama, a klijavost semena dostiže do 90%.
Gaji se isključivo zbog ploda. Plod sadrži 4-8% etarskih ulja i 12-18% masnih ulja. U medicini se koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za bolje varenje. Etarska ulja iz morača najviše se koriste u industriji likera i bombona.
Morač uspeva u različitim klimatskim područjima, ali najviše mu pogoduju toplija područja. Ima velike zahteve prema svetlosti, a nedostatak nepovoljno utiče na razvoj i kvalitet ploda. Dobro klija i na nižim temperatura, što omogućava sejanje u rano proleće.
Što se tiče zemljišta, nema velike zahteve, jedino mu ne odgovaraju suviše laka i alkalna zemljišta. Što se tiče reakcije, najbolje uspeva na slabo kiselim do neutralnim zeljištima.
Agrotehnika morača
S obzirom da morač na istom mestu ostaje 5-10 godina, najbolji predusev su strna žita i mahunarke pošto ima dovoljno vremena za kvalitetnu pripremu zemljišta.
Što se tiče obrade zemljišta nema posebnih zahteva, jedino je potrebno da se obrada obavi u jesenjem delu vegetacije na punu dubinu. Priprema zemljišta za setvu može se odraditi i u jesenjem delu vegetacije da bi imali što manje prohoda u proleće i na taj način sačuvali vlagu za uspešno nicanje. Setveni sloj pred setvu trebalo bi poravnati i mrvičaste strukture iz razloga što je seme sitno.
Morač ima velike zahteve za fosforom i kalijumom. Prilikom zasnivanja useva, na osnovu rezultata agrohemijskih analiza zemljišta daje se preporuka o neophodnim količinama đubriva, koje se okvirno kreću 500 do 700 kg/ha NPK đubriva formulacije 15:15:15.
Setva se obavlja širokoredim sejalicama sa rastojanjem između redova 60-70 cm, a u redu treba da se iseje na dužni jednog metra 40-60 semenki. Dubina setve je 2-3 cm. Za zasnivanje 1 ha neophodno je 3-5kg semena. Optimalno vreme za setvu je kraj marta i početak aprila.
Nega se sastoji u međurednom kultiviranju, okopavanju, prihranjivanju i uklanjanju nadzemnih delova. Prvo međuredno kultiviranje sa okopavanjem obavlja se kad biljke formiraju redove, a drugo međuredno kultiviranje obavlja se nakon 3-4 nedelje posle prvog u zavisnosti od trenutnog stanja biljaka. Ujedno, pred prvo i drugo kultiviranje, obavlja se prva i druga prihrana useva sa KAN-om u količini od 100 do 150 kg/ha.
S obzirom da morač produkuje u toku vegetacije veliku količinu zelene mase, posle žetve neophodno je usitniti ostatke morača. Na kraju vegetacije potrebno je i dopunsko đubrenje sa kompleksnim đubrivima sa naglaskom na fosfor. Na osnovu rezultata agrohemiskih analiza zemljišta daje se preporuka o neophodnim količinama đubriva, koje se okvirno kreću 200 do 300 kg/ha NPK đubriva.
Momenat žetve komorača je teško utvrditi zbog nejednakog sazrevanja semenki. Morač se žanje kada plodovi počnu da menjaju zelenu boju u žutozelenu. Najednostavnije za određivanje momenta žetve je da se uzimaju uzorci štita sa stabljikom i ostavljaju da se prosuše. Ako je posle sušenja, seme jako smežurano, sa žetvom u takvom slučaju treba još sačekati. Žetva se obavlja žitnim kombajnima. Nakon žetve oko polovine semena je zeleno, pa iz tog razloga je neophodno dodatno sušenje semena. Zrelo seme treba da bude zelenkaste do žućkastosmeđe boje. Nakon toga se čuva na suvom i mračnom mestu. Prinosi morača su dosta kolebljivi u zavisnosti od uslova tokom vegetacije i u proseku se kreću od 1.000 do 2.000 kg/ha.
Za agrotv.net: Mr Anka Kačarević, PSSS Beograd
Foto: John M. Randall, The Nature Conservancy, Bugwood.org, Gerald Holmes, Strawberry Center, Cal Poly San Luis Obispo, Bugwood.org, Freepik