U Srbiji se nije promenila situacija u vezi sa iskorišćavanjem subvencija iz takozvanih evropskih IPARD fondova, koji su namenjeni poljoprivredi. Malim poljoprivrednicima južno od Save i Dunava država te fondove može da približi pomoću posebnih garantnih i investicionih fondova.
Srbija i dalje drži neslavan rekord u vezi sa iskorišćavanjem IPARD fondova, ubedljivo najmanje koristi novac za poljoprivredu pd svih država kojima je ova šema dostupna.
Najveći problem u ovom pogledu imaju mala gazdinstva van Vojvodine, jer se tu radi o usitnjenim posedima, kaže za „Novu ekonomiju“ Božo Joković, direktor Zemljoradničke zadruge „Agro eko voće“ iz Arilja.
– Nemamo mnogo vremena, moramo brzo da reagujemo i da iskoristimo vreme do raspisivnaja poziva za IPARD. Čim se raspišu pozivi, onda nema dalje. Prvi poziv se očekuje krajem marta i on će biti namenjen za fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – objašnjava Joković.
Kako on ocenjuje, država jednostavno mora da primakne IPARD fondove uz pomoć garantnog fonda, investicionog fonda za poljoprivrednike južno od Save i Dunava. Te fondove oni, kako napominje, i dalje nemaju.
– Nemamo ništa. Nemamo moći da to uradimo, pogotovu nakon situacije koja se dogodila malinarstvu i celom sektoru voćarstva gde su se veliki problemi iz 2022. preneli i u 2023. godinu – dodaje Joković.
Kako objašnjava, to je glavni razlog zašto nije moguće doći do kreditnih linija i povoljnih aranžmana iz fondova Evropske unije.
– Jednostavno, proizvođači nisu mogli da imaju to, kao što recimo imaju velika gazdinstva u Vojvodini. Njihovo jedno gazdinstvo je ravno nekom d.o.o-u ili nekoj zadruzi u Srbiji južno Sava i Dunava, po akumulaciji proizvodnje i kompletne obrade – kaže Joković i dodaje:
– U Vojvodini se gazdinstva mere stotinama hektara, dok su južnije veličine od hektari, dva, tri ili četiri hektara maksimalno. U tih, recimo četiri hektara, u voćnjaku imate stvarno dva hektara obradive zemlje koje možete da računate u to, zato su bili ogromni problemi. Država nije našla metod i modul kako da tu mogućnost primakne proizvođačima, da bi se to uzelo.
Prema njegovim rečima, postojao je i jedan projekat Svetske banke, gde je takođe bila razočaravajuća situacija u vezi sa iskorišćavanjem subvencija.
– Zahvaljujući velikim ulaganjima krajem 2022. godine, gde su bile milionske cifre u evrima, povučeno je 17 odsto sredstava iz IPARD fondova. Da nije bilo toga, podatak o iskorišćenosti IPARD fondova bi bio još više katastrofalan – kaže Joković.
On dodaje i da je Srbija na takozvanom IPARD monitoringu dobila podatak od EU, odnosno Evropske komisije, da je najlošiji aplikant, kao i da ima najlošiju iskorišćenost IPARD sredstava otkako je taj sistem subvencija uveden.
– Pokrenuli smo niz sastanaka i da se uključe i dodatni stručni kadrovi i da se poveća iskorišćenost fondova, obavezno smo tražili vraćanje sektora za Ruralni razvoj Ministarstvu poljoprivrede, gde bi se napravio novi radni ambijent i cešći sastanci svih predstavnika organizacija sa terena gde imate najbolje informacije – ocenjuje Joković i dodaje:
– Jednostavno, zakazali smo na svim nivoima i ako to vrlo brzo ne promenimo, vratićemo te pare i ništa nećemo uraditi, nećemo unaprediti proizvodnju, ni život ljudi, ni ništa.
Sa druge strane, prema njegovom mišljenju, ulažu se ogromni napori da se borimo oko nekih nacionalnih mera gde su mali iznosi, u odnosu na IPARD.
– Najviše tih nacionalnih mera ide na subvencije po hektaru, što apsolutno nije razvojna priča i ne slažemo se sa tim. To treba da bude po jedinici mere i po jedinici proizvedene količine proizvoda po litru, ili po kilogramu – smatra Joković.
Prema njegovim rečima, u vezi sa IPARD fondovima, pominje se cifra od 270 miliona evra koja je na raspolaganju u ovoj godini.
– To su ogromna sredstva koja bi preporodila Srbiju ne samo u poljoprivredi nego i u ruralnom razvoju. Imali smo 17. januara sastanak sa nekoliko udruženja iz Vojvodine i predstavnicima Ministarstva poljoprivrede gde smo načeli tu temu kako da primaknemo i ublažimo te prepreke da bi se što bolje iskoristio IPARD – napominje Joković.
On je dodao da će nadležno upravljačko telo uskoro zakazati sastanak gde će svi proizvođači izneti predloge i naći rešenje za celokupan agrar i primenu IPARD-a.
– Ako malina nije strateški proizvod Srbije, onda treba da bude nacionalni proizvod. Svi u državi treba da je promovišu na najbolji mogući način. Ariljsko malinogorje proizvodi oko 40 odsto srpske maline i oko 10 odsto svetske maline – priča Joković.
On podseća da već postoji brend „Ariljske maline“, sa zaštićenim geografskim poreklom, ali se to ne koristi kao prednost.
– Neke je čak i sramota da pominju tu Ariljsku malinu. Mene nije, ja sam iz Arilja, a isto se borim za promociju celokupne srpske maline – dodaje Joković.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Envato
