Morke, morkinje, misirke, biserke…. puno je naziva za ovu vrednu i aktivnu živinu, koja neumorno prečišćava zemljište i svoju okolinu od štetnih insekata i korovskih semena. Male brbljivice koje po ceo dan cvrkuću zapravo potiču sa drugog kraja planete, odnosno iz Afrike, pa ih, prema prapostojbini zovu i gvinejske ćurke. U Evropu su ih preneli Britanci, zbog kvalitetnog i ukusnog mesa, nalik na fazanovo. Vremenom su osvojile srca Evropljana, pa se često mogu naći u seoskim dvorištima širom kontinenta. A tu su – i više nego korisne!

Morke upozoravaju domaćinstvo na približavanje ptica grabljivica, opasnost od zmija i guštera, a veoma su korisne i za prečišćavanje od štetočina i korovskih semena. Na prvi pogled liče na domaću kokoš, ali razlike postoje – repić je okrenut naniže, a perje veoma specifične boje, srebrnkasto i posuto belim tačkicama, nalik na bisere. Glava i vrat su ćelavi, mala kresta podseća na rog, a ispod vrata vise crvene rese. Odrasla morka teži od 1,3 do 2 kilograma, s tim da su mužjaci krupniji, teži i drugačije se oglašavaju.

Osnovna karakteristika morke je da voli slobodu, nehumano je zatvarati u kaveze i kokošinjce. Njoj treba kretanje, veliko dvorište i sloboda, kako bi se mogla pravilno razviti. Imaju snažan instinkt i urođeni način opstanka, pa nije retkost da će za spavanje odabrati najviše drvo u dvorištu. Veoma su teritorijalne i koliko god daleko odlutale – uvek će se vratiti u svoje dvorište. Stalno su u pokretu, dnevno mogu da prehodaju i preko 10 kilometara, ali nerado lete, samo kada su u opasnosti, mada spadaju u dobre letače.

Morke nose jaja od marta do kasne jeseni i u sezoni snesu minimalno 100 jaja, ako ih sklanjate iz skrovitog gnezda koje one odaberu. Ukoliko, ipak, ne nađete gnezdo, desiće se da jedna morka „nestane“ – znajte da leži na jajima. Pilićima treba oko 26 – 28 dana da se izlegnu. Mlade morke nisu vešte u sakrivanju jaja i odabiru gnezda, pa će sneti jaje „gde ih zadesi“ – neretko ćete ih nalaziti na putu, u travi ili uglovima dvorišta. Kako vreme bude prolazilo, one će se izveštiti, a možete im i vi pomoći dajući im „skrovište“. Jednostavno uzmite neku dublju gajbu i prekrijte je slamom – morke će biti oduševljene.

Pilići zahtevaju dosta nege, od momenta izleganja su jako aktivni, mnogo trče, i potrebno ih je hraniti na svaka dva sata.  Nakon četvrte nedelje postaju samostalni i mogu biti slobodno pušteni u dvorište. Morke su brižne majke, a zanimljivo je da su i mužjaci odlični očevi – u slučaju da se majci nešto dogodi, preuzeće na sebe kompletnu brigu o pilićima. Generalno je jato zaštitnički nastrojeno prema mladuncima.

Iako je meso morke odličnog kvaliteta, kod nas se mahom gaji kao ukrasna živina, a pritom i korisna u suzbijanju štetočina, kao što je, na primer, krompirova zlatica.

Foto: Pixabay