Kasni prolećni mraz napravio je štetu na kajsijama i do 90 odsto, a velike štete nastale su i kod ranih sorti šljiva.
Pojava kasnih prolećnih mrazeva sa temperaturama od -10 do -7 stepeni na teritoriji srednjeg Banata dovela je do izmrzavanja određenih voćnih vrsta, a samim tim i do značajnijeg umanjenja njihove rodnosti za ovu vegetacionu sezonu.
Stepen oštećenja biljaka od niskih temperatura prvenstveno zavisi od fenofaze u kojoj se voćke nalaze, navodi Maja Martinov master voćarstva iz PSS Zrenjanin.
Ukoliko je razvojni stadijum reproduktivnih organa voćaka veći, utoliko su i oštećenja nastala mrazom intenzivnija.
Izmrzavanje neotvorenih cvetova dešava se na temperaturama od -5 do -8 stepeni, otvoreni cvetovi izmrzavaju do -2, dok zametnuti plodovi stradaju od -10 do +2 stepena.
– Generalno, može se reći da su od poslednjih mrazeva krajem marta i početkom aprila najveće štete zabeležene u zasadima kajsije koja se u tom periodu nalazila u fazi punog cvetanja i precvetavanja, pa su oštećenja roda i do 90 odsto. Takođe, velike štete nastale su i kod ranih sorti šljiva, dok se štete na sortama čačanska lepotica i čačanska rodna kreću u intervalu 15-25 odsto. Znatno manja oštećenja zapažena su kod jabučastog voća – kaže Martinov.
U ovakvim situacijama otpornost biljaka zavisi pre svega od genetske otpornosti određene voćne vrste, pa i sorte, ali i od svih primenjenih agrotehničkih i pomotehničkih mera nege tokom predhodne vegetacije (đubrenja, navodnjavanja, zaštite) koje održavaju biljke u dobroj kondiciji.
Preporuka proizvođačima je da u narednom periodu, kada se razvije lisna masa na voćkama, urade neki od folijarnih tretmana biostimulatorima kako bi se u biljkama pojačali metabolički procesi u pravcu sinteze proteina, šećera i minerala koji će ubrzati regeneraciju oštećenih biljnih delova, savetuje Martinov.
Jelena Kljajić, rukovodilac voćarske proizvodnje PSS Kikinda podseća da je na terenu ove službe 21. i 22. marta bio prvi prodor hladnog vazduha kada su temperature vazduha bile u intervalu od -4 do -6 stepeni. Tada je stradalo 50 odsto kajsija koje su bile u fazi punog cvetanja.
Prvog aprila temperatura se spustila na -6 i tada su stradale i preostale kajsije.
– Mraz je trajao od ponoći pa sve do 9-10 časova ujutru. U ovakvim slučajevima ne može se bilo kakvim merama umanjiti šteta jer minus je veliki i dugo traje – objašnjava Kljajić.
Izvor: Poljoprivrednik
Foto: Free Images, PIS
