Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe) pozvala je zemlje Zapadnog Balkana da „povećaju klimatske ambicije“ i podnesu sveobuhvatne, inkluzivne i participativne nacionalne klimatske akcione planove koji bi mogli da posluže i kao investicione i razvojne strategije.
Ukidanje subvencija za ugalj i ulaganja u infrastrukturu fosilnih goriva, pravedna tranzicija i jasno definisanje finansijskih prioriteta neke su od ključnih preporuka ove organizacije Balkanu.
– Zemlje regiona spadaju među klimatski najranjivije u Evropi, dok u proizvodnji električne energije i dalje dominira ugalj, a planiranje adaptacije ostaje fragmentisano – navodi mreža u saopštenju.
Treći krug Nacionalno utvrđenih doprinosa (Nationally Determined Contributions – NDC) koji sadrže planove svih država potpisnica Pariskog sporazuma za smanjenje emisije gasova s efektom staklene bašte i prilagođavanje na klimatske promene, treba da bude predat ove godine.
CAN Europe je saopštio da ti planovi, ako se pravilno razviju, mogu postati osnova za pravednu energetsku tranziciju i održivi razvoj u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni.
Direktorka CAN Europe Kjara Martineli izjavila je da 2035. godina predstavlja prekretnicu između početka sprovođenja NDC planova 2020. i cilja mnogih država, uključujući Zapadni Balkan, da dostignu neto nultu emisiju do 2050.
– Sada je gotovo poslednja prilika da se nacionalni planovi konsoliduju i ponudi jasna vizija koja odgovara na dva ključna izazova u regionu: postavljanje dovoljno ambicioznog cilja da bi se dekarbonizacija do 2050. učinila verodostojnom i utvrđivanje vremenskog okvira za napuštanje uglja koji je u skladu s tim ciljem – rekla je Martineli.
Države Zapadnog Balkana su se obavezale na klimatsku neutralnost do 2050. godine i očekuje se da se usklade sa klimatskim zakonodavstvom EU u okviru procesa pristupanja.
– Naredni ciklus NDC planova za period 2025–2035 predstavlja ključnu priliku da se nacionalni klimatski planovi usklade sa ovim obavezama i omogući sistemska transformacija svih sektora. Takođe, kako se približava COP30 u Belenu i globalne ambicije dolaze u fokus, region ima pravovremenu priliku da pokaže lidersku ulogu i čvrstu posvećenost klimatskoj pravdi – kako u zemlji, tako i na međunarodnoj sceni – navodi se u saopštenju.
Da bi se NDC planovi koristili i kao investicioni, CAN Europe ističe da države Zapadnog Balkana moraju jasno navesti vrstu i obim potrebnog finansiranja.
Koordinatorka za klimatsku i energetsku politiku CAN Europe Frosina Antonovska izjavila je da je za države Zapadnog Balkana važno da prepoznaju da NDC planovi mogu da odgovore na nacionalne razvojne prioritete i šire, a ne samo da doprinesu ublažavanju klimatskih promena.
– Ovi nacionalni klimatski planovi mogu istovremeno da služe kao razvojne i investicione strategije, vodeći zemlje ka transformativnom zaokretu ka održivom razvoju i otpornosti. NDC planovi moraju biti participativni, usmereni na zajednice i pokazati jasnu posvećenost globalnim klimatskim ciljevima, dok u isto vreme odgovaraju na lokalne razvojne izazove i prioritete – kazala je Antonovska.
CAN Europe je u saradnji sa organizacijama civilnog društva sa Zapadnog Balkana izradio novi dokument sa preporukama za donosioce odluka, koji definiše glavna očekivanja od NDC planova koji će biti predati ove godine.
U dokumentu su identifikovane konkretne mere za podizanje nivoa ambicije i kredibiliteta, uz uključivanje principa pravednosti, učešća i finansiranja u nacionalne planove.
Jedna od ključnih preporuka je postavljanje ciljeva smanjenja emisija na nivou cele ekonomije za 2030. i 2035. u skladu sa u skladu sa scenarijima za dostizanje zaustavljanja zagrevanja na 1,5 stepeni i principima pravične raspodele napora.
Ukidanje subvencija za ugalj i obustavljanje širenja infrastrukture fosilnih goriva je druga ključna preporuka.
– Sve zemlje moraju se obavezati na potpuni prestanak upotrebe uglja do 2040. i ubrzano povećanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije zasnovanih na poštovanju ljudskih prava – navodi se u saopštenju.
Takođe se ukazuje da vlade moraju podržati zajednice koje zavise od uglja i obezbediti socijalni dijalog, zaštitu radnih prava i rodno pravedne mere klimatske politike u nacionalnim tranzicionim planovima.
Mreža navodi da treba povećati kapacitete za adaptaciju, uzimajući u obzir rizike specifične za region, uključujući poplave, šumske požare i suše.
Takođe, NDC planovi se moraju temeljiti na pristupu zasnovanom na pravima i garantovati značajno učešće svih zainteresovanih strana, uključujući mlade, žene i pogođene zajednice, u procesu planiranja, sprovođenja i praćenja.
Mreža ističe i da NDC planovi moraju funkcionisati kao investicione strategije i da države treba da jasno definišu finansijske potrebe i prioritete i unaprede pristup EU mehanizmima klimatskog finansiranja i međunarodnim mehanizmima podrške.
U saopštenju se podseća da je Crna Gora u februaru 2025. godine prva u regionu koja je predala ažurirani NDC plan, a Kosovo je usvojilo svoj prvi dobrovoljni doprinos.
– Sve zemlje Zapadnog Balkana moraju da slede ovaj primer i u narednim mesecima predstave ažurirane i ojačane NDC planove – saopštio je CAN Europe.
Foto: Envato