Mrežasta pegavost ječma, čiji je izazivač gljivica Pyrenophora teres, je sve češća bolest ječma na našim prostorima. Održava se i prenosi zaraženim semenom, žetvenim ostacima i nekim zaraženim travama.
Spore, koje su velike, širi vetar na manja rastojanja. Simptomi koje prouzrokuje gljiva su nekrotične pege i crtice koje se povećavaju pa se javlja karakteristična mrežavost.
Simptomi se javljaju na listovima,. lisnim rukavcima i zrnima ječma.
Kod nekih osetljivih sorti, posebno pivarskog ječma, bolest može da se razvije i na klasu, a seme dobija tamnu boju i smanjuje mu se upotrebna vrednost.
Do razvoja bolesti može doći još u jesenjem periodu. Ako do pojave bolest dođe u ranijim razvojnim fazama, biljke zakržljavaju i zaostaju u porastu. Vlažno i hladno vreme pogoduje razvoju patogena.
Mrežasta pegavost ječma se razvija u uslovima visoke relativne vlažnosti i na temeraturama višim od 8 stepeni, a pored kiše, na razvoj bolesti povoljno utiču i magla ili jutarnje rose.
Do zaražavanja klijanaca dolazi pri nižim temperaturama, a optimalna sporulacija gljive je oko 20 stepeni.
Dugi topli i sušni period zaustavlja širenje bolesti.
Štete od ove bolesti mogu biti i do 25 odsto usled smanjenja asimilacione površine biljke.
Preventivne mere zaštite su plodored, zaoravanje zaraženih biljnih ostataka, upotreba deklarisanog semena, upotreba otpornijih sorti i slično.
Ukoliko se u usevima ječma koji su u fazi 1. kolenca registrije 10 odsto biljaka sa simptomima mrežaste pegavosti, prema preporukama PIS-a, potrebno je sprovesti mere zaštite nekim od registrovanih fungicida na bazi triadimenola + tebukonazola + spiroksamina (0,6 l/ha) ili azoksistrobina + ciprakonazola (0,5-0,75 l/ha).
Foto: PIS