Muflon – izazov za svakog lovca

154

Iako nije tradicionalna divljač na našim prostorima, ta specifična vrsta ovce neizostavni je predstavnik raskošnog bogatstva srpskih lovišta. Muflon je davno unesen na naše livade i šume i čini se da se taj rogonja lepo prilagodio kontinentalnoj klimi, jer se veoma uspešno gaji u nizu zatvorenih lovišta, širom zemlje.

Ova divljač se nalazi u turističkoj ponudi namenjenoj domaćim i stranim lovcima dubljeg džepa jer, pored vrednog trofeja i ukusnog mesa, lov na muflone predstavlja istinski užitak. Prikrasti se i neprimećen doći na puškomet krdu muflona predstavlja pravi podvig i demonstraciju vrhunskog umeća lovca i njegovog pratioca, jer ta divljač vanredno obdarena „naoštrenim“ čulima jednostavno ne prašta neuspeh.

Reč je o veoma opreznoj vrsti divlje ovce, čiji srodnici obitavaju na velikim visinama i žive na raznim destinacijama, od visokih Himalaja, preko Persijske visoravni do brda Severne Amerike i Afrike. Mufloni su jedini predstavnici divlje ovce koja živi kod nas, a uneti su kao egzotična divljač sa ostrva Sardinije i Korzike. Unošenje muflona u Evropu vizionarski je preduzeo princ Evgenije Savojski 1730. godine, kada je u park Belvedere u Beču smestio određen broj te divljači. Ljubitelji lova kasnije su naselili krda muflona u visoke planinske masive Karpata i Alpa, gde su živeli kao kod kuće, jer su odlično aklimatizovani i uspešno su nastavili razmnožavanje u prirodnom okruženju. Kod nas je naseljavanje počelo tek pred Prvi svetski rat, i to u Sremu. Međutim, rat je uništio tu populaciju, koja je 1926. godine obnovljena sa šest grla.

Posle Drugog svetskog rata najveća populacija muflona naseljena je 1953. na Brionima i u Iločkim šumama, a danas je ta divljač zastupljena uglavnom u zatvorenim lovištima „Vorovo“, „Vratna“, „Karađorđevo“ i „Subotička peščara“. Trebalo bi naglasiti da je vodeća zemlja u uzgoju muflona Republika Češka, gde je najveća brojnost i najbolji kvalitet te divljači, a u lovstvu postoji termin „češka krv“, čime se označavaju vrhunski primerci koji dolaze iz te zemlje.

Muflon spada u krupnu dlakavu divljač. Ima veoma oštar sluh, izuzetno dobar vid i izrazito razvijeno čulo mirisa i zato je veoma teško iznenaditi te oprezne životinje. Uši muflona uvek su postavljene tako da osluškuju okolne zvuke, a pogled je oprezno usmeren u pravcu moguće nadolazeće opasnosti, što je genetski usađeno u tu divlju ovcu, koju vrebaju razni predatori – od tradicionalnih neprijatelja, poput vuka i šakala, do orlova, lisica i risova, koji pomno vrebaju mladunce.

Mužjak muflona može da poraste do 0,75 metara u visinu, a dugačak je i do 1,25 metara, dok težina krupnijih primeraka dostiže i do 55 kilograma. U svetu divljači muflon ima solidan životni vek do 20 godina. Za razliku od jelena, muflon ne odbacuje svoje rogove, koji rastu celog života (pripada porodici šupljorožaca) i mogu dostići težinu do čak šest kilograma i dužinu 90 centimetara. To je zaista ozbiljan trofej, ako se uzme u obzir masa i visina jednog odraslog primerka muflona. Ženkama kao nežnijem polu ne rastu rogovi, osim u retkim slučajevima, što se ponekad dešava i kod domaćih ovaca.

Majka priroda je izdašno počastila muflona, jer se radi o skladno građenoj životinji, koja se odlikuje raskošnom dlakom i snažnim torzom. Ta divljač je prekrivena oštrom i dosta kratkom dlakom, fine kestenjaste boje, a glava i grudi uglavnom su crne boje, dok je mali zakržljali repić potpuno beo. Muflon u prirodnom okruženju obitava u visokim šumama. Kreće se u stadima i izuzetno je vešt penjač po gorskim kamenjarima, a svakom posmatraču sa durbinom zastaće dah kada vidi kako se lako i graciozno kreće po liticama i planinskim klancima. Muflon nije zahtevan u pogledu ishrane, jer kao preživar pase i brsti razne trave i grmlje i to uglavnom noću, kada u visokim planinama izlaze u ispašu čitava stada. Zanimljiv je podatak da muflonima planinska rosa, koju skupe tokom ispaše, može zameniti svežu vodu i po nekoliko nedelja, što govori o izdržljivosti te divljači.

Parenje kod muflona počinje u oktobru i traje do kraja decembra. Tada dolazi do borbe za ženku, što mužjacima nije teško ako se zna da imaju masivne rogove povijene unazad. Za vreme parenja ženka izlučuje posebnu tečnost iz žlezde koja je smeštena među stražnjim papcima, čime privlači mužjaka i daje na znanje da je spremna za ljubavnu igru. Ženka je bremenita oko 150 dana, i nakon toga ojagnji jednog do dva mladunca, koji sisaju do pet meseci. Za samostalan život su sposobni već nakon pola godine, da bi polnu zrelost dostigli sa 18 meseci. Muflon se može pariti sa domaćim ovcama, što dovodi do mešanja, pa se javljaju takozvani križanci ili mešanci, što se u lovstvu ne posmatra kao poželjna pojava. Iako nije oduvek na ovim našim prostorima, muflon se lepo odomaćio, jer poneki primerak koji izađe iz ograđenih lovišta komotno obitava na otvorenim lovištima, posebno tamo gde nema vukova ni krivolovaca.

Mužjak – ovan lovi se tokom cele godine tamo gde ima uslova, a muflonka je van lovostaja u periodu od 1. oktobra do 31. januara. Muflon se lovi sa čeke ili iz zaprežnih kola, a ako uslovi u lovištu to dozvoljavaju, može se loviti i prikradanjem. Lovi se isključivo lovačkim puškama sa olučenim cevima – karabinima sa optikom, a najmanji zakonom dozvoljen kalibar za lov te vrste divljači je 6,3 mm x 51 mm sa zrnom najmanje težine od šest grama. Po svedočenju iskusnih lovaca, muflon je jedna od zahtevnijih divljači. Izuzetno je oprezna i tvrde kože, za koju lovac mora imati dobru kondiciju, veštinu, znanje i preciznost.

Izvor: Prof. dr Vladimir Barović (Filozofski fakultet, Novi Sad)/Poljoprivrednik

Foto: Pixabay


reklama