Limun (Citrus limon) je lepa i vrlo dekorativna biljka koja raste kao niže drvo od 2 do 3 metra u visinu. Listovi su sjajni, kožasti, aromatični. U odgovarajućem podneblju limun cveta tri do četiri puta u toku godine, od maja do septembra, a posle svakog cvetanja daje plodove koji se koriste za jelo, sok ili preradu.
Limun se može gajiti na podlozi proizvedenoj iz semena limuna, odnosno na sopstvenom korenu, ili na podlozi dobijenoj iz semena nekog drugog citrusa. Univerzalna podloga koja se najčešće koristi je Poncirus trifoliata (sibirski limun).
Sadnja limuna može se obaviti na proleće ili na jesen. Veoma je važno pripremiti zemljište koje bi trebalo da bude dobro drenirano i lakše teksture. Najprikladnija je ilovasta ili peskovito – ilovasta zemlja. Limun zahteva poseban tip zemljišta, odnosno humusa u kome je izuzetno bitno da humus sadrži dozu kalcijuma, koji će omogućiti pravilan rast i razvoj biljke, formiranje listova, cvetova, a posle toga i plodova.
Limunu odgovaraju položaji sa dosta sunčeve svetlosti i da bude zaštićen od vetra. Što se temperature tiče, limun ne podnosi niske temperature. Za limun je kritična temperatura oko -5 stepeni jer može da dovede do oštećenja biljke. Ta granica može biti niža ako je limun kalemljen na podlozi Poncirus trifoliata kada je granica oko -6,5 stepeni. Preporuka je da se krošnja limuna prekrije agril folijom tokom zimskog perioda.
Ako limun gajite u saksiji, pre zimskih mrazeva unesite biljku u provetrenu i svetlu prostoriju.
Limuni traže dovoljnu količinu vode, naročito u vegetacionom periodu od aprila do kraja septembra. Dakle, zemlja bi trebalo da se osuši između dva zalivanja. Tokom leta se zaliva češće, svaki dan. Od septembra bi trebalo smanjiti zalivanje tako da bude umereno.
Od aprila do avgusta limun bi trebalo prihranjivati posebnom tečnom prihranom za citruse (dva puta mesečno u toku vegetacionog perioda i jedanput mesečno u periodu mirovanja biljaka) zalivanjem u zemljište ili se može prihranjivati folijarno (preko lista).
Cvet limuna je ružičastobele ili bledožute boje, prijatnog mirisa. Period cvetanja limuna može trajati do 50 dana pri temperaturi od 17 do 24 stepena. U odgovarajućem podneblju limun može da cveta 3-4 puta u toku godine, od maja do septembra.
Često se dešava da na sadnici limuna budu u isto vreme cvetovi kao i mali ili zreli plodovi.
Limun je izuzetno zdrava namirnica. Plodovi mogu biti elipsoidnog ili okruglog oblika, žute boje, a unutrašnjost je ispunjena sokom. Limun plodonosi posle tri godine starosti biljaka. Plodovi su obogaćeni nutritivnim vrednostima (natrijumom, kalijumom, kalcijumom, gvožđem, ugljenim hidratima, šećerima, proteinima, vitaminima B6 i B12).
Što se tiče razmnožavanja, limun se najlakše razmnožava semenom, ali ukoliko želite kvalitetnije plodove, potrebno je kalemljenje posle godinu dana.
Razmnožavanje reznicama je takođe dobar način razmnožavanja. Izaberite kvalitetnu reznicu, ubodite je u treset, stavite na svetlo mesto i prekrijte najlonom koga treba svakodnevno da otkrivate po pet minuta. Otprilike posle šest sedmica, limun će početi da raste.
Rezidbom se limuna se obično grane ne prekraćuju, nego se odstranjuju. Odstranjivanjem grana se odstranjuju konkurentne grane i forsira se rast ostavljenog mladara. Intenzitetom rezidbe, tj. količinom odstranjenog dela kao i oštrinom rezidbe određuje se kondicija, bujnost i rodnost limuna.
Redovnim orezivanjem svake godine se krošnja lepo formira, a samim tim će biti i bujnija.
Pored ishrane, limun se koristi i u kozmetici, a neizbežan je i kao prirodni konzervans. Plodovi limuna sadrže bioflavonoide, pectin, folnu kiselinu, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, vitamin C, A,B1 i B6. Pomaže u rešavanju problema sa jetrom, želucem, jača imuni sistem. Velika količina vitamina C je korisna za održavanje krvnih sudova.
I za kraj jedna zanimljivost. Po feng šui filozofiji, ako se limun nalazi pored ulaza u vaš dom doneće vam prosperitet i blagostanje.
Foto: Envato
