Na koji način voće poskupi i 150 odsto na putu od proizvođača do kupca?

83

Dok voćari sve glasnije negoduju zbog niskih otkupnih cena, potrošači u velikim gradovima isto to voće kupuju na grame. Ove godine vidna je neka vrsta poremećaja na tržištu voća. Još jedan primer za to jeste i gotovo izjednačena cena banana i domaćih jabuka u supermarketima u centru Beograda.

Cena obe vrste voća pre neki dan iznosila je više od 120 dinara po kilogramu, a nešto ranije banane su čak bile jeftinije od jabuke ajdared.

Proizvođači trešanja upozorili su da bi u jeku sezone mogli da obustave berbu jer im otkupljivači nude od 60 do 80 dinara, a prekupci i 30 dinara po kilogramu. Kao glavne krivce za ovakvu situaciju poljoprivrednici krive nakupce koji u lancu prodaje najviše zarađuju – na njihovu štetu, a sve više provejava i da su u pitanju monopolizacija i kartelska udruživanja. Koliko je zapravo „ruku” u tom očigledno prenapregnutom lancu gde voće na putu do Beograda i drugih velikih gradova nerealno poskupi?

Sagovornik „Politike” dobro upućen u stanje na tržištu kaže da zapravo i ne postoji toliki broj učesnika na tržištu, kako se široj javnosti možda čini. Kako objašnjava, postoje takozvani sabirni centri koji otkupljuju voće od proizvođača i oni se podvode kao nakupci. Od njih trgovinski lanci, vlasnici malih radnji i prodavci s pijaca nabavljaju voće.

– Nije to neki veliki broj ruku, ali i jedni i drugi podižu cene – kaže sagovornik „Politike“ i dodaje kako je problem to što se praktično nekoliko godina drži jedan nivo cene sezonskog voća u maloprodaji, bez obzira na količine koje postoje na tržištu i otkupne cene:

– Recimo, trešnje su 2019. dobro rodile i bile su 50 dinara u otkupu, a sada, kada su nešto skuplje, potrošači ih na pijacama opet plaćaju gotovo isto kao tada.

Na pitanje kako komentariše to da banane koštaju trenutno praktično isto koliko i domaće jabuke, on kaže da postoji višak jabuka na tržištu u svim državama. To što se dešava, dodaje, ne odražava realno stanje na tržištu.

– Trenutno je suficit jabuka na tržištu, sve što se prodaje prošlogodišnje su zalihe. Poljaci su za prva četiri meseca ove godine imali gotovo 50 odsto veću ponudu u odnosu na svetsku tražnju. Uz sve troškove koje realno imaju otkupljivači (transport, skladištenje, plate, sertifikati), pa i trgovci, nije realno da to voće, ali i drugo, kao recimo jagode, poskupi i do 150 odsto dok stigne do kupaca – zaključuje on.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay, Unsplash


reklama