Grčko ostrvo Lezbos nekad je izgradilo bogatstvo na maslinama. Danas proizvođači kažu da suša vodi sve manjem rodu, a aktivisti se zalažu da se nešto preduzme protiv klimatskih promena.
– Lezbos bez maslina je nezamisliv. Maslina je deo naše kulture. Ovde na Lezbosu su milioni stabala – kaže Mihalis Bakas, ekološki aktivista iz Mitilena.
Za treće po veličini ostrvo u Grčkoj, proizvodnja maslinovog ulja je važan ekonomski oslonac, i to vekovima.
– Celokupno bogatstvo ostrva bazirano je na maslinama – poručuje Bakas.
Mnoge vile u neoklasicističkom stilu u bogatim četvrtima glavnog grada ostrva Mitileni svedoče o vremenu kada je ostrvsko maslinovo ulje visokog kvaliteta dostizalo vrhunske cene širom Mediterana. Međutim, klimatske promene utiču i na masline koje su inače otporne na toplotu.
– Leta su sve suvlja. Ove godine bilo je pet meseci bez kapi kiše. Osim toga, zime više nisu toliko hladne. A maslinama je to potrebno da bi mogle pravilno da rastu – objašnjava aktivista za zaštitu životne sredine Bakas
Kada kiša konačno dođe, onda lije kao iz kabla u količinama koje drveće ne može da upije. Iznad svega, ekstremni vremenski fenomeni u proleće mogu dovesti do toga da masline ne mogu da cvetaju.
Bakas je u kontaktu sa mnogim poljoprivrednicima na ostrvu, koji su zabrinuti zbog promene klime.
Tržišne cene maslinovog ulja jedva da pokrivaju troškove uzgoja. U ovakvim okolnostima teško se može razmišljati o ulaganjima u budućnost.
– Mnogi ne znaju šta da rade. Zato napuštaju posao sa maslinama i traže drugi – priča Bakas.
Neki maslinari na Lezbosu su shvatili da je potrebna promena u razmišljanju i na lokalnom nivou. Jedan od njih je Prokopis Bancis. Njegova plantaža je biodinamička.
To znači da radi sa prirodom, a ne protiv nje. Ne koriste se đubriva ni sredstva protiv insekata. Bancis se u potpunosti oslanja na prirodnu otpornost stabala. Radi se o puštanju plodnog tla da radi bez drastične intervencije.
Kao i većina maslinara na Lezbosu, Bancisova berba ove godine nije obilna kao što se nadao. Ovo leto nije bilo tako vruće, ali kiše je bilo premalo.
– Drveće jedva razvija nove izdanke. Moraju da čuvaju energiju da bi se održali u životu. Ni ubuduće berbe neće biti berićetne – kaže Bancis.
Ipak, Mihalis Bakas se nada da će se više uzgajivača maslina na Lesbosu odlučiti za biodinamičku plantažu.
– Prakse iz prošlosti i danas su veoma pogodne za uzgoj maslina.Ovo takođe uključuje bogatu i raznoliku floru na tlu između drveća. Ove biljke daju drveću dodatnu vlagu i čuvaju prikupljenu vodu – objašnjava Bakas.
Mnogi maslinari koriste hemikalije da bi uklonili „korov“, priča aktivista. Nekad ih teško ubediti da raznolikost vrsta čini dobro maslinama.
Elijas Papateodoru je generalni sekretar Zelenih, koji u Grčkoj jedva da politički postoje. Na prošlim izborima nisu uspeli da osvoje ni jedan odsto glasova. Ekološka pitanja tek polako ulaze u vidno polje.
Papateodoru se nada većoj podršci na parlamentarnim izborima sledeće godine – pre svega zbog klimatskih promena koje su posebno primetne u poljoprivredi.
– Poljoprivreda je jedan od stubova grčke kulture – rekao je političar Zelenih i dodao:
– Već sad imamo problema sa maslinama. Sa klimatskim promenama, vidimo porast biljnih bolesti koje ranije nisu postojale.
Grožđe je takođe ugroženo, kao i proizvodnja feta sira, jer će ovce i koze imati sve manje trave za ispašu. Zato se grčki Zeleni zalažu i za brzu energetsku tranziciju.
– U budućnosti će poljoprivrednici morati sami da proizvode energiju koju troše – naglašava Papateodoru.
Isto važi i za gradove. Samo ako su ljudi direktno uključeni u prednosti energetske tranzicije, one se mogu ostvariti – i tako obuzdati dalekosežne posledice klimatskih promena.
A do tada će masline na Lezbosu i drugde, makar sa manje novih izdanaka i manje roda, valjda preživeti.
Izvor: Dojče vele
Foto: Envato
