Nacionalni park „Kopaonik“ – domaćinsko poslovanje donosi uspeh

47

Nacionalni park „Kopaonik“ osnovan je i proglašen 1981. godine. Po donošenju Zakona o nacionalnim parkovima od strane Skupštine Republike Srbije od 26. maja 1993. godine osniva se Javno preduzeće Nacionalni park „Kopaonik“ koje i sada upravlja njim, a zapošljava 52 osobe.

Izvršni direktor za pravna i ekonomska pitanja Predrag Šumarac kaže da je zadovoljan poslovanjem ovog preduzeća, te da je ono korektno i da je „godina završena po planu“.

– Ono što smo imali po planu zacrtano, to smo i ostvarili, i malo više. Držimo se smernica u planovima i funkcionišemo sasvim korektno. Redovno izmirujemo obaveze, nemamo nekih većih dugovanja i sve to generalno funkcioniše dobro – ističe Šumarac.

On kaže da je osnovna delatnost preduzeća „zaštita i očuvanje prirode, očuvanje biodiverziteta“.

Da bi finansirali aktivnosti na zaštiti prirode, Šumarac ističe da se preduzeće bavi i aktivnostima koje se podvode pod „korišćenje resursa“.

– Prevashodno su to aktivnosti šumarstva i odatle nam dolazi jedan deo prihoda, drugi deo prihoda dolazi iz naknade za korišcenje, to su „direktne i indirektne“ turističke takse i one su nam dominantan izvor prihoda – kazao je on za Biznis.rs.

Godine iza nas, obeležene pandemijom korona virusa, mnogi su iskoristili da se iz gradova sklone u prirodu, a to je doprinelo i naglom skoku posetilaca.

– U gradovima smo tokom korone imali jedno „opsadno stanje“, dok je kod nas bila „živa sloboda“, ljudi su dolazili, kretali se i imali smo malo bolji prihod – priča Šumarac.

Govoreći o projektima koji su obeležili prethodne i preliće se u naredne godine, on ima samo reči hvale. Uspeli su kao preduzeće nešto što je od velikog značaja i za Nacionalni park i za celu zemlju – vratili su na ovaj prostor evropskog jelena i divokozu.

– Godine 2017. kolege su započele projekat realizacije reintrodukcije evropskog jelena na prostoru Nacionalnog parka „Kopaonik“. Napravljeno je jedno veliko uzgajalište, preko 200 hektara je zagrađeno i započeli smo sa oko 20 jedinki. Danas smo na oko 100 jediniki primerka evropskog jelena, i naredne godine bi trebalo lagano da ih puštamo u prirodu. Tako da je i sledeća godina za nas bitna jer ćemo deo te divljači lagano vratiti u prirodu, gde joj je i mesto – zaključuje Šumarac.

On dodaje da su posle višedecenijskog truda uspeli da pre dve godine započnu realizaciju vraćanja divokoza i da su to delimično uspeli – nekoliko primeraka divokoze se nalazi u Nacionalnom parku.

– U 2024. godini planiramo da unapredimo sistem elektronske naplate za motorna vozila koji nam obezbeđuje prihode za gro nekih drugih aktivnosti – napominje Šumarac.

Upitan da li su ljudi generalno svesni značaja koji sve navedeno ima za našu zemlju, našu prirodu, Šumarac kaže – ne.

– Jako je mali broj ljudi koji i razume i šta mi radimo i kako radimo i zbog čega radimo i uvek nam se nekako misli da smo mi odgovorni za sve i svašta ovde u Nacionalnom parku. Recimo, mi ne utičemo na kanalizaciju, na komunalnu infrastrukturu, ne bavimo se komunalnom higijenom, jako slab formalan uticaj imamo na procese izgradnje u Nacionalnom parku. Tako da sve ono što ljude tišti, a to je sve veća urbanizacija, nedostatak komunalne infrastrukture i čistoće, to su stvari na koje mi ne možemo da utičemo i zavise od lokalne samouprave, kao i Ministarstva građevine – kaže on.

Govoreći o budućnosti, Šumarac kaže da planova ima i da se na nekima već radi.

– Što se tiče reintrodukcije nekih životinjskih vrsta na prostoru Nacionalnog parka „Kopaonik“, ostalo nam je još da vratimo tetreba, da realizujemo i taj projekat. Planovi su da kompletiramo i sistem naplate ulaska i da krenemo sa izgradnjom Info centra gde ćemo sve ove stvari koje smo pričali i bllni i životinjski svet moći lakše da prikazemo ljudima koji ovde dođu – priča Šumarac.

Upitan kako uspešno voditi jedno javno preduzeće, on kaže da je „nebitno da li je državna ili privatna firma, važno je da se domaćinski posluje i onda nema problema“.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Envato


reklama