Duboka i strukturna, rastresita zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim režimom, dobrim hemijskim i biološkim osobinam, odgovaraju gotovo svim podlogama i sortama oraha.

Od pojedinih tipova zemljišta za uspevanje oraha, pogodni su černozem u svim varijantama, gajnjača i aluvijalna zemljišta. Manje su pogodna lesivirana zemljišta, a loša su pseudoglej ili podzolasta zemljišta. Takođe su nepovoljna zaslanjena i plitka zemljišta.

Teška i vlažna zemljišta su hladna i teška za obradu koja je moguća samo u određeno vreme. Koren se razvija u površinskom sloju i takva stabla će biti osetljivija leti prema visokim temperaturama, a zimi prema mrazevima. Sasvim je razumljivo da će ta stabla pre da stradaju od jakih kolebanja zemljišne vlage i slično.

Laka zemljišta redovno su topla. Ukoliko se đubre i navodnjavaju, stabla oraha dobro napreduju, daju kvalitetne plodove i ranije sazrevaju, a u zimski period ulaze fiziološki spremnija. Ta zemljišta vrlo su pogodna za jezgraste vrste voćaka. Prednost lakih zemljišta je u mogućnosti izvođenja obrade u svako doba. Obrada je znatno jeftinija u odnosu na teška zemljišta.

Značajna su dva uslova vezana za zemljište koja omogućavaju da se orah uspešno razvija i daje obilne prinose i dobar kvalitet plodova:

1. Da ima povoljan režim vlažnosti i u sušnom periodu ili da je podzemna voda nadomak korenovog sistema
2. Da zemljište bude stalno aerirano kako bi se u njemu koren mogao dobro razviti

Pri izboru zemljišta trebalo bi imati u vidu značaj orografskih činilaca na uspevanje oraha, u koje ubrajamo nadmorsku visinu, reljef, ekspoziciju i blizinu većih vodenih površina.

Nadmorska visina javlja se kao ograničavajući faktor više u severozapadnom delu nego na jugu zemlje. Sa povećanjem nadmorske visine smanjuje se temperatura vazduha. Zbog toga je na većim visinama cvetanje i sazrevanje plodova kasnije. Orah se može gajiti na raznim nadmorskim visinama, ali iznad 800 m prinosi oraha su neredovni, plodovi su sitniji, a često ni nema roda. Stabla oraha rastu, ali ne rađaju.

Ekspozicija može uticati jače ili slabije na proizvodnju oraha. Na većim nadmorskim visinama i geografskim širinama pogodnije su južne ekspozicije, i obrnuto.

Nagib terena je vrlo značajan za ostvarivanje rentabilne proizodnje, a utiče na osvetljenost, primenu mehanizacije, količinu vode u zemljištu i na pojavu erozije. Nagib nije ograničavajući faktor u organizovanju proizvodnje oraha. Koriste se i tereni sa vrlo oštrim reljefom, ali pošto se prethodno na njima izgrade terase. Terene sa nagibom do 3 stepena nije potrebno terasirati. Tereni sa blagim nagibom imaju prednost nad potpuno ravnim površinama jer je izraženije strujanje vazduha, pa je manja opasnost od izmrzavanja.

Blizina mora, jezera i velikih reka utiče na smanjenje temperaturnih kolebanja, na povećanje relativne vlažnosti vazduha, na početak vegetacije (vegetacija počinje kasnije), pa i na fazu cvetanja i završetak vegetacije. Velika jezera ublažavaju zimske temperature i poboljšavaju klimu tih područja.

Izvor: dipl. inž. Ana Đoković, PSSS Užice