Badem je cenjeno, veoma kalorično i hranjivo voće čiji su plodovi bogati kvalitetnim masnoćama, belančevinama, ugljenim hidratima, mineralima i vitaminima.

Pored toga što se koristi u ishrani, ali i kao dodata terapija u lečenju nekih srčanih bolesti, u zavisnosti od sorte badema, značajan je i kao sirovina u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji.

Potrošnja badema na svetskom nivou je u stalnom porastu, a za njegovo širenje po starom kontinentu (6. vek pre nove ere) najzaslužniji su Stari Grci.

Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku i Kaliforniji, dok je u ostalim podnebljima gajenje ovog voća ograničeno, posebno u područjima sa hladnijom klimom i u suptropskom području.

Polovina badema na svetskom tržištu proizvodi se u oblasti Mediterana.

Osnovne podele badema svodi se na slatke i gorke sorte. Gorki bademi ne služa za ishranu, ali se kultivisani primenjuju za dobijanje bademovog ulja. U svetu je u tom smislu najzastupljenija sorta koja je dobijena ukrštanjem badema i breskve.

Najpoznatije sorte badema, čije karakteristike zavise od tipa zemljišta, uslova uzgoja i klime su: supernova, feranjez, genko i tuono. Sorte koje služe za oprašivanje su : jaltinski, feraduel i teksas.

Badem je stranooplodan, pa je kod pravljenja zasada najbolje posaditi 2 do 3 sorte približnog vremena cvetanja. Ova toploljubiva voćka dobro podnosi sušu, osetljiva je na kasnoprolećne mrazeve, iako može da izdrži zimske mrazeve i temperatutu nižu od -30 stepeni.

Neke sorte koje pozno cvetanja mogu se uspešno gajiti i u kontinentalnim oblastima gde nema kasnih prolećnih mrazeva.

Aromatični badem

Plod aromatičnog badema je srednje krupnoće, mase od oko 2,6 grama. Ima tanku i meku ljusku koja je hrapava i svetlo smeđa. Jezgra su mu svetložuta, vrlo ukusna. Drvo aromatičnog badema je bujno, loptaste krune i otporno je na suše, ali i mrazeve. Cveta srednje pozno do pozno i dobro i redovno rađa. Ima visok postotak duplih jezgara.

Tuono badem

Ova sorta se odlikuje krupnim plodovima, mase oko 4,5 g. Okruglast je i ima meku i tanku ljusku. Jezgro je ukusno. Randman oko 40%. Duplih jezgara skoro da nema ili ima vrlo malo. Drvo tuono badema je srednje gusto i vrlo dobro rađa. Cveta pozno, a zri početkom septembra. Jezgro se može koristiti i za ishranu i industrijsku preradu. Tuono badem je samooplodna sorta.

Markovo badem

Markovo je sorta bugarske selekcije. Ima plod srednje krupnoće, sa masom od oko 2,8 grama. Ljuska mu je tanka, a plod jako ukusan i odličnog kvaliteta. Randman – 50%. Drvo je srednje bujnosti i otporno na sušu i mraz. Cvet mu je vrlo dekorativan, crveno beličastih nijansi, a cveta srednje kasno. Rađa početkom septembra i daje visoke prinose. Oprašivači su mu nonparel i desertni.

Carski pozni badem

U pitanju je hrvatska sorta, razvijena na Korčuli. Spada u relativno nove sorte koju odlikuje krupan plod mase oko 4,5 g. Ovalan je, ljuska mu je meka i relativno tanka, a ukusno jezgro karakteriše duboka brazda. Randman iznosi 50%. Duplih jezgara je oko 4 odsto. Drvo se odlikuje srednjom bujnosti i dobro i redovno rađa. Ovo je poznocvetajuća sorta koja rano zri.

Teksas badem

Teksas spade u stare sorte. Cveta kasno i može se uzgajati i u našim kontinentalnim uslovima. Plod je krupan, 4,3 g, duguljastog oblika. Ima mekanu ljusku i vrlo kvalitetno jezgro. Berba je krajem avgusta. Ovo je kalifornijska sorta, bujnog stable i umerenih prinosa. Oprašivači su mu markona i nonparej. Dvostrukih jezgara je oko 35%.

Feranjez badem

Feranjez je francuska sorta koja cveta srednje kasno. Odlikuje se bujnošću, a oprašivači su mu teksas i tuono. Prosečna masa jezgra je 1,68 grama, a randman 39%. Nema dvostrukih jezgara.

Markoni badem

Ovo je sorta koju odlikuje sitan plod. Sadnice badema markoni rađaju i u našim krajevima, ali ne podnose niske temperature. Plod je elipsasta, pljosnata ili okrugla koštunica i ima jednu semenku. Kad sazri, srednja ljuska se odvaja od unutrašnje, u kojoj se nalazi seme, vrlo bogato uljima.

Foto: Pixabay