Bakteriozna plamenjača predstavlja ogromnu opasnost za dunju, ali i jabuku i krušku. Ova opaka bolest hara našim voćnjacima uprkos hemijskoj zaštiti, jer su domaće selekcije (vranjska i leskovačka dunja) preosetljive na ovu zarazu.
Ima više razloga zašto se dunja kod nas nije više raširila. Jedan od njih je relativno velika osetljivost ove voćke na štetne organizme, pre svega na uzročnike bolesti i štetne insekte. Poseban problem u zaštiti dunje kod nas nastao je poslednjih desetak godina, od kad se pojavila veoma opasna bolest dunje, poznata kao bakteriozna plamenjača.
Bolest prouzrokuje bakterija Erwinia amylovora. Ista bakterija prouzrokuje sličnu bolest na kruškama i jabukama i takođe je poznata pod imenom bakteriozna plamenjača jabuke ili kruške.
Osim navedenih, kod nas je prema ovoj bolesti još osetljiva i mušmula i neke vrste ukrasnih biljaka.
S obzirom na to da se radi o (relativno) novoj bolesti kod nas, bakteriozna plamenjača dunje je nedovoljno poznata, pa je zbog toga nedovoljno poznat i način njenog suzbijanja. Zato će dunja i ubuduće biti sve više ugrožena, i ukoliko se ne pristupi njenoj efikasnijoj zaštiti i obuzdavanju bolesti, preti realna opasnost od potpunog sušenja i nestanka ove voćke.
Bakteriozna plamenjača dunje je, bez sumnje, najznačajnija bakterijska bolest ove voćne vrste. Parazit je poreklom iz Amerike, gde je otkriven pre skoro dva veka, a u Evropu je dospeo pre pedeset godina. U Srbiji je prvo otkriven u okolini Šapca 1989. godine.
Na oboleloj dunji javljaju se simptomi slični onima na jabuci i krušci. Napadnuti su svi nadzemni delovi: cvetovi, mladari, tanje i deblje grane, a potom ramene grane i deblo. Patogen napada cvetove dunje i oni se ubrzo osuše. Sa obolelih cvetova patogen preko grana može dospeti i do starijih grana, prouzrokujući rak-rane.
Kod dunje su prema bolesti posebno osetljivi zeljasti mladari. Usled prodiranja bakterija dolazi do njihovog brzog sušenja. Često se kod nas uočavaju stabla dunje kod kojih je većina letorasta potpuno sasušena i izgledaju kao da su vatrom spaljeni, po čemu je i bolest dobila ime plamenjača, a pošto izaziva bakterija, ona se zove bakteriozna plamenjača dunje. U nekim delovima naše zemlje, kao što je Resavski okrug, gotovo da nije moguće naći zdravu dunju. Skoro sve su zahvaćene ovom bolešću.
Slične simptome na dunji izaziva i jedno gljivično oboljenje – monilioza dunje. Ova bolest češće napada cvetove i rodne grančice nego letoraste i po tome se ove dve bolesti razlikuju. Rak-rane su različite veličine i oblika, blago ulegnute u okviru obolelog tkiva, oivičene nepravilnim pucanjem kore. Aktivne rak-rane su tamne i vlažnog izgleda.
U početku razvoja, granice rak-rana su neodređene i teško uočljive, a kasnije se ivična zona blago uzdiže u odnosu na zdravo tkivo. Tada su rak-rane jasno ograničene pukotinama u kori. U proleće rak-rane nastavljaju da se povećavaju i mogu prstenasto da zahvate tanje grane koje se ubrzo suše. Osušeno lišće dunje na takvim granama dugo se zadržava i mrke je boje. Ako se nekrotični proces razvija na inficiranom deblu, dešava se da strada cela voćka.
Može li da se spreči ova bolest? Mere kontrole treba usmeriti u pet osnovnih pravaca koji čine jedinstvenu strategiju: odstraniti prezimljujući inokulum (kao izvor primarnih infekcija), hemijskim putem sprečiti zaraze cvetova; sprečiti zarazu letorasta, onemogućiti razvoj bakterija na površini lista i drugih delova, koje zaraze tkiva povređenog posle grada (traumatska plamenjača), uništavati izdanke dunje (iz podloga) kako bi se sprečilo njihovo zaražavanje i dospevanje bakterija u koren, odnosno podlogu.
Gajenje otpornih sorti i podloga je takođe veoma značajno za suzbijanje bakteriozne plamenjače dunje. Obe sorte dunje koje se kod nas prevashodno gaje – vranjska i leskovačka, veoma su osetljive na bakterioznu plamenjaču, pa je preporuka saditi bugarsku sortu hemus.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay