Crni luk podležan je napadu brojnih patogena i štetočina koji mogu da umanje tržištu vrednost plodova, ali i dovedu do potpunog propadanja useva.
Plamenjača luka (Peronospora destructor) pričinjava najveće štete u vlažnim godinama. Iz godine u godinu se najčešće prenosi zaraženim lukovicama, dok se semenom ne prenosi. Uslovi za nastanak infekcije su temperature od 4 do 25°C, dok je najpovoljnija 12°C, a relativna vlaga u vazduhu u toku 6 časova mora biti iznad 80%, a nakon čega barem 11 h 95%. Uzročnik bolesti može da prezimi na luku iz jesenje sadnje, a rano u proleće da nastavi razvoj.
Simptomi na lišću su promena boje u svetliju, a kasnije dolazi do odumiranja.
Preventivne mere zaštite od ovog patogena su plodored i upotreba zdravog sadnog materijala (arpadžika). U usevu koji je sađen u jesen, potrebno je uklanjati eventualno zaražene biljčice. Ukoliko je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap“, ne stvaraju se uslovi velike relativne vlage vazduha kao što je to slučaj kod navodnjavanja veštačkom kišom pa je to i preventivna mera zaštite.
Vrlo često se i posle svih preventivnih preduzetih mera mora pristupiti primeni hemijske zaštite. Fungicidi koji se koriste u borbi protiv plamenjače luka mogu biti kontaktni, kombinovani ili sistemični. Najčešće se koriste: hlorotalonil, hlorotalonil+metalaksil, fosetil-aluminijum + fenamidon i sl.
U kritičnim godinama plamenjaču luka potrebno je redovno suzbijati i više puta, s razmacima od 5 do 10 dana, a utrošiti najmanje 400 litara rastvora po hektaru, uz obavezno dodavanje sredstva za poboljšanje kvašenja i prianjanja.
Purpurna pegavost luka (Alternaria porri) jedna je od najčešćih bolesti luka. Prezimljava micelija u biljnim ostacima listova. Infekcija se ostvaruje pri dužem vlaženju listova i relativnoj vlažnosti vazduha od 90%. Najoptimalnija temperatura za infekciju je 25 stepeni. Pege na lišću su dužine do 2 cm sa jasno izraženim koncentričnim zonama. Simptomi se često mogu pomešati sa plamenjačom luka. Patogen se prenosi semenom. Pogoduju mu niže temperature i visoka relativna vlažnost vazduha.
Suzbijanje: Pregled useva, višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka… doprinose sprečavanju pojave oboljenja. Primena dvogodišnjeg ili trogodišnjeg plodoreda takođe je značajna mera zaštite.
Od hemijskih mera, u svetu se koriste fungicidi na bazi azoksistrobina, piraklostrobina, propikonazola, azoksistrobin+propikonazol, tebukonazola, bakarhidroksida, boskalida, boskalid+piraklostrobin, hlorotalonila, ciprodinila, ciprodinil + fludioksonil, iprodiona, mankozeba i pirimetanila.
Protiv truleži (Botrytis cinerea, Botrytis allii) u usevima luka iz arpadžika, kada glavice dostignu 50% očekivanog promera, u uslovima kišovitog vremena, preventivno se koriste botriticidi, uz propisanu karencu od 14 dana. Potrebno je planirati 2 do 3 preventivne zaštite, zavisno od veličine glavica, padavina i karence planiranih fungicida.
Lukova muva (Hylemia antiqua) je veoma značajna štetočina luka. Biljka koja je napadnuta može se prepoznati po tome što biljka vene, suši se i propada. Štetočina je sivkastosrebrne boje, dužine oko 8 mm. Njena larva je bele boje, a najveću štetu pravi na tkivu centralnog dela mladih biljaka. Jedna larva lukove muve može uništiti više biljaka. Insekt ima 2 do 4 generacije godišnje. Lutka prezimljava u zemljištu na dubini od 10 do 20 cm. Obično se pojavljuju u vreme cvetanja višnje. Ženka polaže jaja između pera luka, kao i na zemlju.
Larve se ugrađuju u mladi luk, i to u centralni deo stable. Takve biljke se odmah suše i propadaju. Kod starijih biljaka, larve se ugrađuju u glavice. Moguće je suzbiti na nekoliko načina: preventivom, hemijskim i biološkim merama. U preventivne spada uklanjanje zaraženih biljaka kao i održavanje higijene polja. U hemijske mere suzbijanja spada prskanje odgovarajućim insekticidima. U suzbijanju larve se može koristiti insekticid na bazi aktivne materije hlorpirifosa, diazinona, tiametoksama i dimetoata.
Prvo tretiranje luka protiv lukove muve trebalo bi izvesti posle nicanja luka, a drugo najmanje dve nedelje kasnije. Takođe, može se i potopiti arpadžik u rastvor na bazi imidakloprida, koji će nepovoljno delovati na lukovu muvu. Pojava lukove muve prati se belim ili plavim vodenim posudama, ili sličnim klopkama.
U toku proleća u usevu luka može doći do prenamnoženja duvanovog tripsa (Thrips tabaci), posebno u usevima luka na poljima, na kojima se luk uzgaja direktnom setvom semena.
Prag štetnosti tripsa, kada se primenjuju hemijske mere zaštite je 1-2 larve po listu luka. Potrebno je obilaziti redovno useve i vršiti preglede. Posle postizanja praga štetnosti insekticidni tretman se vrši nekim od sledećih insekticida: formetanat-hidrohlorid (karenca 28 dana), spinosad (karenca 3 dana), cijantraniliprol (karenca 14 dana u luku) i slično.
Za agrotv.net: Mr. Eleonora Onć Jovanović, PSSS Beograd
Foto: Howard F. Schwartz, Colorado State University, Bugwood.org, Whitney Cranshaw, Colorado State University, Bugwood.org
