U okviru evropskih projekata CREDIT Vibes, koji koordinira Institut za kukuruz Zemun Polje, te IPMworks projekta Biosens instituta Univerziteta u Novom Sadu, krajem protekle sedmice kapsule sa Trichogramma parazitskim osicama, koja je prirodni neprijatelj kukuruznog plamenca, prvi put su aplicirane dronovima na poljima organskog i integralno gajenog kukuruza u Srbiji, pri čemu je ukupno tretirano 16 hektara, i to u okolini Kikinde, te u ataru Novog Sada i Zemun Polja.
Nije zgoreg napomenuti da ovaj inovativni pristup povećava efikasnost suzbijanja štetočina i značajno smanjuje uticaj na životnu sredinu u poređenju sa tradicionalnim hemijskim metodama. Istovremeno, korišćenjem dron tehnologije, poljoprivrednici postižu preciznu i ravnomernu distribuciju Trichogramma parazitoida, čime se unapređuju i zdravlje useva i prinos.
Podsetimo, IPMworks projekat stavlja akcenat na integrisanu zaštitu bilja, odnosno skup mera i metoda koje za cilj imaju smanjenje upotrebe hemijskih preparata u poljoprivrednoj proizvodnji, a jedan od načina je upravo suzbijanje štetočina korišćenjem korisnih insekata.
Horizont Evropa projekat CREDIT Vibes, koncipiran je tako da pored istraživanja, fokus bude i na transformaciji istraživačko-razvojnih instituta, odnosno na podizanju njihovih naučnih i administrativnih kapaciteta. Krajnji cilj takvog pristupa je da se, s jedne strane, same naučne institucije osposobe za nalaženje novih izvora finansiranja istraživanja, ali i da se, s druge strane, stvore uslovi za efektivniju implementaciju rezultata tih istraživanja u praksi.
“CREDIT Vibes projekat čini pet radnih paketa, s tim da je prvi isključivo istraživački i usmeren je ka razvoju novog pravca, koji se naziva nutribreeding, a fokusiran je na oplemenjivanje naših poljoprivrednih kultura sa ciljem poboljšanja njihovih nutritivnih osobina”, navodi koordinatorka projekta dr Kristina Petrović.
Drugi radni paket je usmeren ka transformaciji Instituta za kukuruz Zemun Polje u pogledu digitalizacije i savremene infrastrukture kao što su kancelarije za projektni menadžment i transfer tehnologije; treći podrazumeva različite radionice i obuke u partnerskim institucijama u Grčkoj i Sloveniji kao i umrežavanje sa drugim međunarodnim istraživačkim timovima, dok se preostala dva radna paketa odnose na diseminaciju i eksploataciju rezultata te projektni menadžment.
Sprovedena demonstracija aplikacije kapsula sa Trichogramma parazitskim osicama u Srbiji predstavlja značajan korak napred, postavljajući tako primer dobre prakse za organsku i integralnu poljoprivredu u čitavom regionu Zapadnog Balkana. U realizaciji ovog za naše uslove pionirskog poduhvata učestvovali su pored Kristine Petrović, i istraživači iz Instituta za kukuruz Zemun Polje, Instituta Biosense, DronSpray i Balkan Biotek Aleksandar Ivezić, Miloš Rajković, Boris Savović, Tijana Barošević, Tamara Popović i Ivan Postolovski.
Sama istraživanja iz prvog radnog paketa su, inače, usmerena ka rešavanju nekoliko zadataka, a prvi je za cilj imao formiranje banke gena za kulture koje imaju nutritivna svojstva važna za ishranu ljudi, te shodno tome mogu biti izuzetno značajna u daljem procesu oplemenjivanja ciljanih kultura.
“U sledećem koraku upravo se te kulture stavljaju u organsku proizvodnju i oglede koji podrazumevaju ekološki pristup uključujući pokrovne i združene useve, da bi se videlo kako se one ponašaju u tim uslovima. A u sklopu samog tog zadatka suština je u primeni različitih ekoloških tehnologija, pa se tako i došlo do ideje o primeni kapsula sa Trichogramma parazitskim osicama putem dronova, što je zaista inovativan metod, ne samo u Srbiji nego u čitavom regionu. S obzirom da će insekticidi, kao i svi ostali pesticidi biti zabranjeni u bliskoj budućnosti prema strategiji Zelenog dogovora EU, ova inovativna ekološka zaštita kukuruza dobija još više na značaju.Jedan od problema je činjenica da u Srbiji nemamo proizvodnju Trichogramma kapsula, već smo morali da ih čekamo iz uvoza”, navodi dr Kristina Petrović.
“Srećom, sve smo stigli na vreme, od pribavljanja dozvola pa nadalje, tako da smo u pravom trenutku, u smislu zaštite useva od kukuruznog plamenca, mogli dronovima da apliciramo parazitske osice. Ciljano smo odabrali tri različita lokaliteta u Vojvodini i kada dobijemo rezultate, a očekujemo da će oni biti izvanredni, iz njih će proisteći ne samo naučni rad, nego i mogućnost za dalja istraživanja. Naravno, namera nam je i da istovremeno našim poljoprivrednicima ukažemo na prednosti primene biološkog preparata kao što je Trichogramma, od ekoloških do proizvodnih, u odnosu na klasične insekticide. Na kraju, naša ambicija je da se u budućnosti, s obzirom na to da našoj zemlji nedostaju ovakvi preparati, upravo u Novom Sadu razvije proizvodnja korisnih insekata”, zaključila je mlada naučnica.
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Pixabay; BioSense Institut