Ako volite da dodajete začinsko bilje u hranu koju pripremate, a da je pri tome ono sveže i tek ubrano, možda je vreme da napravite svoj mali ’začinski vrt’ u kojem će vam uvek biti na dohvat ruke bosiljak, nana ili neka treća, omiljena biljka.
Uživanje u ovakvom vrtu možete sebi da priuštite čak i u gradskim uslovima, gde nemate drugi prostor za zasadu, osim vašeg stambenog prostora. Potrebno vam je dobro osveteljeno mesto, pored sunčanog prozora, u prostoriji sa strujanjem vazduha u kojoj se temperatura kreće od 19 do 22 stepena celzijusa.
Ukoliko sadnice tokom najhladnijih zimskih meseci držite neposredno pored prozorskog stakla, imajte u vidu da je tu temperatura niža. Većina začinskih biljaka dobro uspeva sa 5 – 6 sati izloženosti direktnom prirodnom svetlu, a nani, peršunu i vlašcu je potrebno čak i nešto manje (4 – 5 sati dnevno). Ukoliko vam se čini da su biljke previše izdužene, verovatno ne apsorbuju dovoljno svetlosti, pa pokušajte da ih premestite na poziciju gde će biti više izložene dnevnom svetlu.
Dodavanje veštačkog fluorescentnog svetla je takođe mogućnost, ukoliko je vaš stan tako orjentisan da nemate dovoljno prirodnog osvetljenja. Za sadnju odaberite posudu sa obaveznim rupama za drenažu, i koristite drenažni miks za sađenje koji u sastavu ima permit ili vermikulit, jer oni pomažu da zemlja bude rastresita i vazdušasta. Saksija treba da ima najmanje 12 cm u prečniku, a što izaberete veću, biljka će imati više mesta da se razvije. Važno je da zalivanje bude u skladu sa periodom godine, tokom zime biljke su uspavane, rastu manje i zahtevaju manje vode. Za većinu začinskog bilja je potrebno da zemlja bude suvlja, a potrebno je da je blago vlažna za bosiljak, vlašac, nanu i peršun.
Da bi ste osigurali uspeh u gajenju vašeg malog, aromatičnog sobnog začinskog vrta, sigurnije je početi sa zdravim sadnicama biljaka nego sa semenom. Pogotovo u ovom periodu godine. Nabavite sadnice, a na proleće sami posejte seme. Evo nekoliko saveta u vezi omiljenih začinskih vrsta:
Bosiljak – jednogodišnja sadnica ili cvetnica kratkog veka. Ukoliko želite da dodate limunastu notu jelima, uzgajajte sortu ’Limun’, za klasičnu aromu se preporučuje ’Đenoveze’, a ’Sijamska kraljica’ za jedinstven začinski ukus
Nana – nju morate uzgajati u posebnoj saksiji, jer ukoliko je u istoj sa nekom drugom začinskom vrstom, potisnuće je i ugroziti. U sobnim uslovima dobro uspevaju vrste ’Pepermint’, ’Spearmint’ i ’Engleska menta’.
Peršun – dvogodišnja biljka koja odlično uspeva u kućnim uslovima. ’Italijanska’ sorta je najomiljenija zbog prepoznatljivog ukusa, a osim njega i ’kovrdžavi’ peršun je jedan od omiljenijih u kulinarstvu.
Mirođija – jednogodišnja sadnica čiji ukus i miris daje nezamenjivu aromu. Predlažemo vam da je posadite u nekoliko saksija u različitim fazama rasta, kako bi vam njeno mirisno lišće bilo stalno dostupno za upotrebu.
Origano – autentičan ukus ima onaj ’Grčki’. Često berite lišće da bi obezbedili novi rast. Nakon dve godine, kada se biljka udrveni, potrebno je zameniti sadnicu.
Majoran – i ova biljka spada u porodicu origana, ali je slađeg ukusa. Delikatna aroma je idealna ukoliko vam je ukus klasičnog origana previše jak i opor. ’Slatki’ majoran je vrsta koja dobro uspeva u sobnim uslovima.
Vlašac – višegodišnja sadnica, liči na travu i ima ukus koji podseća na luk. Fantastično uspeva kada se gaji pored prozora, a da bi podstakli rast novog lišća, isecite donji svežanj koji raste do zemlje.
Žalfija – za uzgajanje u saksiji preporučuju se dve vrste: patuljasta i necvetajuća ’Berggarten’ žalfija.
Ruzmarin – višegodišnja vrsta koja raste žbunasto. Voli suvlje uslove, ali je veoma važno da kontrolišete da se zemlja u saksiji ne osuši potpuno, jer ukoliko se presuši, biljka ugine.
