Jedan od načina zaštite voćnih zasada u jesenjem periodu je tretiranje bordovskom čorbom. Oni koji zaštitu blagovremeno obave, imaće zdravije zasade u sledećoj vegetaciji.
Neophodno je napraviti bordovsku čorbu po tačnoj recepturi kako bi izbegli moguće fitotoksično dejstvo na biljke.
Za 100 litara 1% bordovske čorbe potrebno je:
– 1 kg (za 2% – 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen)
– 0,4 kg (za 2% – 0,8 kg) negašenog (živog) kreča ili 1,2 kg gašenog kreča
Negašeni kreč se prethodno zagasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti kreč, a u drugih 10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kad se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi krečno mleko. Kad se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom.
Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj). Ništa posebno se neće desiti ni ako se u bure sa rastopljenim plavim kamenom sipa krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i nešto je slabijeg kvaliteta.
Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko uz mešanje i tada je čorba spremna za upotrebu.
Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena. Stajanjem gubi fungicidno dejstvo. Medutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.
Izvor: dipl. inž. Milena Ćirić, PSSS Užice
