Navodnjavanje je hidrotehnička mera dovođenja vode koja je potrebna voću radi redovnog i stabilnog plodonošenja i razvoja i to nezavisno od vremenskih uslova.

Voda se daje u količinama i u rokovima koji odgovaraju potrebama različitih voćnih vrsta.

Voda utiče na fizičke, hemijske i biološke procese koji se dešavaju u zemljištu. Na plodnost i strukturu zemljišta najveći uticaj ima pravilno navodnjavanje, dok nepravilno navodnjavanje kvari strukturu zemljišta. Navodnjavanje uslovljava raspadanje grudvica u gornjem sloju zemljišta, što dovodi do formiranja površinske pokorice koja smanjuje poroznost zemljišta i vazdušni režim. Da bi se ovo izbeglo preporučuje se zalivanje:

• brazdama
• kapanjem – sistemom „kap po kap“
• podzemno zalivanje
• sistem „veštačke kiše“ sa malim intenzitetom i malom veličinom kapi

Ne preporučuje se zalivanje plavljenjem i prelivanjem jer nepovoljno utiču na strukturu zemljišta na celoj površini.

Navodnjavanje zemljišta dovodi do povećanja vlažnosti u toku godine i sniženja temperature. Vlaženje zemljišta izaziva povećanje vlažnosti vazduha, posebno u letnjem periodu kad je navodnjavanje i najintenzivnije, što dovodi do sniženja temperature jer se znatni deo sunčeve energije troši na evapotranspiraciju i ne ide na zagrevanje vazduha. Pri stalnom vlaženju temperatura zemljišta postaje niža od temperature vazduha što stvara pogodnu klimu za razvoj biljke, ali i za razvoj bolesti.

Navodnjavanje se može koristiti i kao sredstvo za zaštitu od mrazeva u jesen i proleće, jer se sa vodom unosi i toplota, odnosno, tokom stvaranja leda oslobađa se temperatura koja može biti i za 0,5 – 0,7 stepeni veća.

Navodnjavanje poboljšava vodni, mikrobiološki režim zemljišta, poboljšava mikroklimu čime utiče na pravac procesa obrazovanja zemljište. Ako se navodnjavanje vrši na pravilan način, najveća količina vode koju biljka koristi potiče iz zone koju snabdeva sistem za navodnjavanje. Uz pravilno zalivanje i uz dobru agrotehniku postižu se odlični rezultati.

Pod zalivanjem ili natapanjem podrazumeva se jednokratno vlaženje zemljišta. Norma zalivanja je količina vode koja se dovodi na aktivni sloj površine neke voćne kulture, za jedno zalivanje, za pokrivanje gubitka vode na evapotraspiraciji. Za razliku od norme zalivanja, norma navodnjavanja podrazumeva ukupnu količinu vode koja se u više zalivanja, u različito vreme, dovodi zemljištu.

Norma zalivanja zavisna je od dubine vlaženja i vlažnog kapaciteta zemlje, pa sledi da je za peskovita zemljišta potrebna manja norma zalivanja nego za glinovita. Ukoliko su norme zalivanja manje, utoliko su zalivanja češća, jer se tako tačnije reguliše vodni režim zemljišta. Zahtevi pojedinih voćki u toku određenih vegetacionih faza nisu jednaki pa se i norma zalivanja menja.

Broj zalivanja zavisi od potrebne količine vode, efektivnih padavine i evapotranspiracije. Na vodopropustljivim zemljištima u uslovima suve i tople klime period zalivanja je najkraći, a duži u glinovitim zemljištima. Prema tome, učestalost navodnjavanja trebalo bi prilagođavati vremenskim uslovima tokom godine. Intervali između navodnjavanja će takođe biti veći kad se navodnjavaju stabla kojima je potrebno manje vode zbog njihove veličine, zdravstvenog stanja ili napada insekta ili uzročnicima bolesti.

Kod nas se, posebno u voćarstvu, sve više primenjuje uz navodnjavanje i fertigacija – đubrenje biljaka. Hranivo mora biti rastvoreno u vodi kako bi biljka mogla da ga koristi. Iz korena se voda sa hranom transportuje preko sprovodnih snopića do ostalih delova biljke.

Najracionalnije je da se fertigacijom unose sva potrebna hraniva u potrebnim količinama. Podrazumeva se da je prethodno popravljena plodnost zemljišta rasturanjem organskih i mineralnih đubriva po celoj površini zemljišta, pre podizanja višegodišnjih zasada. Teško je odrediti jedinstveni postupak kojim bi se odredila okvirna količina mineralnih đubriva, koji bi važio za sve uslove i svaki tip zemljišta. Nesporno je da se pri fertigaciji mogu umanjiti izračunate maksimalne količine hraniva i do 50%, srazmerno plodnosti zemljišta. Sama procena potrebne količine vode i hrane može dovesti do velikih ušteda u proizvodnji, ali i gubitaka tako da se kod ovog posla mora veoma pratiti biljka, njene reakcije preko porasta i rodnosti. Nisu iste norme zalivanja i fertigacije svake godine u istoj fazi kod iste voćne kulture.

Uvek je najbolje da se na licu mesta odredi momenat puštanja sistema u pogon kao i potrebnu količinu hrane u odnosu na situaciju na terenu i izgled biljke.

Izvor: dipl. inž. Srđan Stanojlović, PSSS Valjevo

Foto: Free Images