Ne kaže se džabe – ’Zdrav k’o dren’

162

U narodu od davnina postoji izreka ’biti zdrav ko dren’, što je sasvim razumljivo imajući u vidu veliki značaj ove biljke za zdravlje ljudi.

Dren je žbunasto drvo koje može dostići visinu i do sedam metara. Pripada porodici drenova (Cornaceae). Uspeva svugde, osim u Australiji, a najviše ga ima u srednjoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi i jugozapadnom delu Azije. Predstavlja jako drvo, račvasto, ali tvrdo, sa gustom krošnjom koju čine tamno-braon grančice i zeleno lišće. Listovi su jajasti ili jajasto-eliptični, zašiljeni. Kora stabla je sive do žutosive boje, stablo je glatko kad je mlado, a u kasnijim fazama se guli. Cveta pre listanja, od februara do aprila (u zavisnosti od godine), a u blagim zimama čak i u decembru. Cvetovi su žuti, četvoročlani, skupljeni u štitaste cvasti.

Plod je koštunica, zvana drenjina ili drenjak, ovalnog oblika i crvene boje, a unutar mesnatog omotača ima duguljastu košticu. Dok je nezreo, plod je veoma kiseo, a zreo je tek kad mu boja postane tamno-crvena i kad na dodir otpadne sa drveta. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i veoma je ukusan za jelo.

Plod se može jesti svež, a može se i sušiti (zbog spremanja čaja). Od njega se pravi ukusna marmelada, slatko, kompot ili sok, a u Srbiji, Albaniji i Bosni i Hercegovini, posebno u Drvaru, od drena se pravi i rakija – nadaleko poznata ’drvarska drena’ ili se od njega pravi hladan napitak koji se zove šerbe. U Azerbejdžanu i Jermeniji se od drenjine dobija votka. U Rusiji se plodovi drena koriste kao začin za jela od mesa i ribe i u pripremanju supa. U Francuskoj i Italiji nekada su od ovog voća proizvodili vino i žele, ili su brali nedovoljno zrele plodove i konzervirali ih u slanoj vodi kao masline.

Dren raste sporo i može da doživi starost i preko 200 godina.

Najbolje uspeva na krečnjačkim, toplim i suvim mestima, koja nisu izložena kasnim mrazevima.

Uzgaja se u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova u proleće, raskošnog lišća tokom leta, lepe jesenje boje lišća i naročito lepe i atraktivne kore u toku zime. Dren je pogodan za orezvanje, pa se od njega mogu formirati žive ograde. Veoma je efektan i za pojedinačnu sadnju.

Drvo je velike gustine i za razliku od većine ostalih drvenastih biljaka, ne pluta na vodi. Zbog velike gustine je veoma čvrsto, pa se od davnina koristi za izradu držača za alatke, delova za mašine i za rad u strugarstvu i finoj stolarskoj obradi.

Još od Stare Grčke je poznato da se drvo drena koristilo za izradu lukova, strela i koplja, a u narodnoj pesmi o Marku Kraljeviću, Marko proverava svoju snagu cedeći rukom vodu iz ’suve drenovine’.

Dren je veoma medonosna biljka koja pčelama daje prve dragocene izvore nektara i polena u vreme kad u prirodi ima vrlo malo drugog procvetalog bilja. U cvetu drena nalazi se dosta nektara, cvetnog praha (polena) i propolisa koji pčele rado sakupljaju. Na jednom stablu drena ima u proseku oko 240.000 žutih cvetića, tako da sa jednog hektara pčele mogu da sakupe i do 20 kg meda.

U plodovima drena ima tanina, organskih kiselina, pektina, šećera, sluzi i glioksalne kiseline, a u kori ima i smole. Drenjine sadrže čak duplo više vitamina C od pomorandži. Od drena se prave lekovi, kako od plodova tako i od lista, kore, cveta, koštice u svežem ili suvom stanju. Koristi se za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti i za zaceljivanje rana.

U Rusiji su naučnici potvrdili njegovu lekovitost i ustanovili da plodovi, kora stabla i listovi imaju antimikrobiološko dejstvo, a da se meso plodova i ulje iz semenki može koristiti za regeneraciju spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Sok, pekmez, čaj i drugi proizvodi od zrelih drenjina su vrlo prijatan lek za lečenje dijareje i drugih oboljenja organa za varenje. Sličnog je dejstva i kora.

Dren je oličenje zdravlja kod Srba. Vrlo je raširena poslovica ’Zdrav k’o dren’. Njegov pupoljak se stavlja u božićnu česnicu i ko ga pronađe, biće zdrav cele godine. Njegovim pupoljkom se na Božić prvo pričešćuje i moli Bog da da zdravlje. Njime se kiti kuća, obavezan je u Božićnom obredu, njime se kiti pečenica i šara česnica.

Uzgoj drenjina

Uzgoj drenjina može biti prilično unosan posao jer je primena ploda drena višestruka i potrebe tržišta za njim su velike.

Proizvodnja drenjina podrazumeva obezbeđivanje sigurnog plasmana robe – drenjine otkupljuju i proizvođači marmelede, slatka, kompota, sokova… Još jedan način gde se može osigurati isplativost od gajenje drenjina je i proizvodnja domaće rakije, vina i likera od drena. U regionu se drenjine koriste za izradu raznih alkoholnih i osvežavajućih napitaka, dok se niže žbunaste vrste gaje i kao ukrasno baštensko cveće.

U domaćim rasadnicima, uglavnom se proizvode sorte i sadnice drena: Cornus mas L, Cornus alba L i Cornus sanguinea L.

Dren najbolje uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima. Dosta dobro podnosi sušu. Koren drena je vrlo razvijen i prodire duboko u podlogu. Orezivanje drena podstiče njegovu žbunastu strukturu.

Razmnožavanje

Razmnožavanje semenom – Klijavost semena je od 50 do 80 odsto. Seme treba sejati odmah po sakupljanju. Seje se 15 grama semena po kvadratnom metru i to na dubini od oko 3 centimetra.
Da bi setva bila uspešna, preporučuje se stratifikovanje u trajanju od godinu i po do dve.

Vegetativno razmnožavanje je češće u profesionalnoj rasadničkoj praksi. Uz pomoć zelenih reznica, uspešno se razmnožavaju forme Cornus alba ’Spaethii’, Cornus mas ’Aurea’ i Cornus mas ’Elegantissima’. U plasteniku treba da ostanu 2 godine. Reznice se uzimaju sa jednogodišnjeg drvet i moraju se posaditi odmah po odsecanju, da ne bi izgubile sposobnost zakorenjivanja.

Poleganje je još jedan uobičajen način razmnožavanja za mnoge vrste i sorte drena.

Kalemljenje se najviše koristi za razmnožavanje formi Cornus alba i Cornus mas. Kalemi se na osnovnu vrstu, a od načina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu , tokom avgusta ili septembra, ili metod kopuliranja (bočnim zarezom, sedlastim ili običnim spajanjem) u korenov vrat ili krunu, i to pred kraj zime u stakleniku.

Berba

Drenjine sazrevaju u avgustu i septembru i treba ih sakupljati, odnosno brati, onda kad krenu da dobijaju crvenu boju.

Od 100 kilograma svežih drenjina, dobija se oko 25 kilograma materijala za setvu.


reklama