Proletnja setva je najveći posao u poljoprivredi naše zemlje. Deo priprema je obavljen tokom minule jeseni, manji deo i ove zime, a armija ratara na njive kreće krajem marta i početkom aprila.
Pouzdanih podataka o tome šta će se sejati i ovog proleća nema, jer da bi se to saopštilo trebalo bi da imamo razrađen sistem-model praćenja, a to ne postoji. Ulogu setvenog semfora godinama obavlja Privredna komora Srbije, a to se događa i sa procenom roda letine. Podaci se, uglavnom, podešavaju naspram interesa velikih kompanija.
Za prolećnu setvu – kukuruza, soje, suncokreta, krmiva…, seme se po pravilu kupuje u martu ili aprilu. Seme kukuruza za setvu na oko 900.000 hektara nudi tridesetak kompanija, mnogo manja je ponuda suncokreta i soje, ali se u poslednjih pet godina i taj broj povećao.
Velika ponuda semena kukuruza prošle godine je stvorila lager i to zapakovanih zrna namenjenih ratarima. To seme, dobro čuvano, ove godine može da posluži za setvu, ali sa novom deklaracijom, na kojoj je upisana 2017. godina i datum do koga seme može ostati u prometu. Bez navedene ’2017. godine’ nije dozvoljena prodaja. To važi i za druga semena.
Vlasnici – prodavci semena znaju na koji način dolaze do novih deklaracija i oni koji su sigurni u potencijal prošlogodišnjeg semena (klijavost), od nadležnih kontrolnih laboratorija, nakon analiza, dobiće potrebnu dokumentaciju.
Upotreba semena bez svežih podataka je rizik za svakog ratara. Ne tako davno, jedna semenska kuća je u promet pustila seme suncokreta bez potrebne snage i veličine. Nicanje je izostalo, a ova kuća je izgubila primat u snabdevanju semenskim zrnom suncokreta.
Trenutno se najviše semena bez deklaracija prodaje na vašarima, a prednjači ponuda lucerke, graorice, zobi, smeša trava…
Deklarisana semena su za trećinu skuplja, ali je sigurnost potpuna. To potvrđuju ratari koji su nekada kupovali i sejali jeftiniju detelinu i potom je preoravali.
Izvor: list ’Gazdinstvo’
Foto: Cover Images